Države Zapadnog Balkana sve teže ulasku u Evropsku uniju, ali su u poslednjih godinu dana ostvarile umeren napredak na tom putu i zajedničko im je da su, iako su uglavnom usvojile potrebne zakonske okvire, najslabije rezultate ostvarile u reformi pravosuđa i javne uprave, suzbijanju korupcije i u oblasti slobode medija, ocenila je Evropska komisija u izveštaju o napretku zemalja regiona u procesu evrointegracija.

Bosna i Hercegovina

U procesu evrointegracije BiH nije ostvarila napredak u brojnim oblastima, ali je u nekim, poput pravosuđa, došlo do pogoršanja, navodi se u izveštaju Evropske komisije o napretku BiH na evropskom putu.

Evropska komisija konstatuje da je okom većeg dela analiziranog perioda Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine bila blokirana iz političkih razloga, što je rezultiralo zaostatkom u donošenju zakona.

U izveštaju se navodi da je Vlada Federacije BiH i dalje u tehničkom mandatu, kao i da Ustav BiH i dalje krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima u predmetima Sejdić-Finci, koji se odnosi na jednako aktivno i pasivno biračko pravo svih građana BiH, i u sličnim slučajevima.

"Nije postignut napredak u poboljšanju Izbornog zakona u skladu sa evropskim standardima i obezbeđivanju transparentnosti finansiranja političkih partija", piše u izveštaju.

"Nije postignut napredak u obezbeđenju povoljnog okruženja za civilno društvo. Značajne i sistematske konsultacije sa civilnim društvom preostaju da se utvrde", ukazuje se u izveštaju.

Bosna i Hercegovina je, kako se navodi, u ranoj fazi reforme javne uprave i nije došlo do napretka u obezbeđenju profesionalne i depolitizovane državne administracije i koordinisanog pristupa u kreiranju politike.

Posebno je istaknuto da nije došlo do napretka u oblasti pravosuđa, već, naprotiv, do pogoršanja, zbog čega su, kako je navedeno, potrebne hitne mere za jačanje integriteta i povratak poverenja građana u pravosuđe, počevši od verodostojnog i rigoroznog sistema provere finansijskih izveštaja nosilaca pravosudnih funkcija.

"Prepreke pravosudnim reformama od političkih aktera, kao i unutar pravosuđa, te loše funkcionisanje pravosuđa narušavaju mogućnost građana da ostvare svoja prava, kao i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala", naglašava se u izveštaju Evropske komisije.

Ocenjeno je da je BiH "u ranoj fazi i kada je u pitanju suzbijanje i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala“, i da je korupcija i dalje rasprostranjena i direktno utiče na svakodnevni život građana.

"Postoje sistemski nedostaci u operativnoj saradnji agencija za sprovođenje zakona i vrlo ograničena razmena obaveštajnih podataka. Finansijske istrage i zaplena imovine uglavnom nemaju efekta", navodi se u izveštaju. Kontakt sa evropskom policijskom organizacijom Evropol, dodaje se, još nije operativan i nisu preduzeti koraci za uspostavljanje saradnje sa evropskim pravosudnim telom Evrodžast.

Što se tiče osnovnih prava, zakonodavni i institucionalni okvir u velikoj meri je uspostavljen, dok sveobuhvatan strateški okvir još treba usvojiti.

Navedeno je da su preduzeti neki koraci, poput odluke Ustavnog suda da ukine odredbu o smrtnoj kazni u Ustavu Republike Srpske, a prva LGBTI parada je mirno protekla u Sarajevu. "Izazovi ostaju u pogledu slobode okupljanja, posebno u Republici Srpskoj", naglašeno je u izveštaju.

Evropska komisija je ocenila da su potrebne značajne reforme kako bi se obezbedilo da svi građani mogu ostvariti svoja politička prava, te da bi se prevazišla praksa "dve škole pod jednim krovom" i obezbedilo inkluzivno i kvalitetno obrazovanje za sve.

Konstatovano je i da nije postignut napredak u garantovanju slobode izražavanja medija i zaštiti novinara osiguranjem odgovarajućeg sudskog progona slučajeva pretnji i nasilja nad novinarima i medijskim radnicima.

EU je pružila značajnu podršku Bosni i Hercegovini u upravljanju migracijama, navodi se u izveštaju i dodaje da EU poziva vlasti Bosne i Hercegovine da hitno poduzmu sve potrebne mere kako bi sprečile razvoj humanitarne krize.

Crna Gora

U izveštaju Evropske komisije o napretku Crne Gore piše da je predizbornu kampanju obeležilo nepoverenje, odnosi sa Srbijom su bili napeti, da Crna Gora ima spremnost za borbu protiv kriminala, a da je u oblasti pravosuđa postignut ograničeni napredatak.

U izveštaju je ocenjeno da novi parlament Crne Gore treba da nastoji da nađe široki međustranački i društveni konsenzus i da u praksi pokaže posvećenost crnogorskom programu evropskih reformi, što je od vitalnog značaja za napredak zemlje na putu ka EU.

Predizborna kampanja je, kako se ocenjuje u Briselu, bila mirna, uprkos čestim tonovima sukoba, a politički akteri su mogli da prenesu svoje poruke.

U izveštaju se navode i ocene OEBS-a koji je izrazio zabrinutost zbog neprimerene prednosti vladajuće stranke i neuravnoteženog izveštavanja u medijima.

Evropska komisija je navela da je određen napredak postignut u oblasti osnovih prava, te da Crna Gora ima određeni nivo spremnosti u borbi protiv organizovanog kriminala.

U primeni pravnih tekovina EU i standarda u oblasti pravosuđa postignut je ograničen napredak. Izazovi, kako se ocenjuje ostaju, posebno u pogledu nezavisnosti, profesionalnosti, efikasnosti i odgovornosti pravosuđa.

Navodi se i da izveštaji o prekomernoj upotrebi sile u policiji i navodi o mučenju zahtevaju brze i efikasne istrage.

"Etnički i verski motivisani napadi u kontekstu izbora u avgustu 2020. godine ozbiljno zabrinjavaju. Potrebni su dalji napori da se ljudska prava integrišu u sva područja rada, javne politike i sektore", piše u izveštaju.

I pored napretka u medijskom zakonodavstvu, taj sektor je ostao u senci hapšenja i postupaka protiv urednika onlajn portala i građana zbog sadržaja koji su postavili ili delili tokom 2020. godine, navela je Evropska komisija.

Medijska scena je i dalje visoko polarizovana, a mehanizmi samoregulacije i dalje slabi. Rastući obim dezinformacija širom regiona dalje je polarizovao društvo nakon usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti i tokom izborne kampanje, piše u izveštaju.

U pogledu dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, Crnaa Gora je, kako piše u dokumentu, ostala konstruktivno posvećena bilateralnim odnosima sa drugim zemljama proširenja i susednim državama članicama EU.

"Bilateralni odnosi sa Srbijom bili su obeleženi tenzijama", konstatuje se u izveštaju Evropske komisije.

Severna Makedonija

Severna Makedonija ostvarila je napredak u evrointegracijama u nekim oblastima, ali su dodatni napori potrebni u pravosuđu, borbi protiv korupcije, sprečavanju diskriminacije, slobodi medija, navodi se u izveštaju Evropske komisije o napretku u evrointegracijama.

U izveštaju se izražava zadovoljstvo što je opziciona partija VMRO DPMNE ostala angažovana u poltičkom procesu, dajući podršku pitanjima od nacionalnog interesa kao što su EU reforme i članstvo u NATO i pozdravlja i međupartijski dogovor za održavanje vanrednih parmentarnih izbora i formiranje tehničke vlade, kao i odlaganje izbora zbog pandemije Kovida-19.

"U skladu sa zaključima posmatračke misije OEBS/ODIHR Komisija izbore ocenjuje kao dobro organizovane u pravom duhu konkurencije, ali naglašava da je pravna stabilnost bila potkopana zbog 'suštinske revizije zakonskog okvira" neposredno pred izbore, kao i vladavine preko vladinih dekreta zbog vanrednog stanja zbog Kovida-19.

Evropska komisija je pozdravila i pokušaje jačanja međuetničke situacije primenom Ohridskog okvirnog sporazuma, a napredak je pozdravila i u delu reforme obaveštajnih službi od septembra 2019. i formiranje Agencije za nacionalnu bezbednost kao nezavisnog tela bez policijskih ovlašćenja, ali je napomenula da je potrebno jačanje parlamentarne kontrole obaveštajnih službi.

Slaba tačka ostaje reforma javne administracije, ukazala je EK i dodala da je u tom delu Severna Makedonija ocenjena kao "umereno spremna".

Pozdravljen je i rad nove Komisije za sprečavanje korupcije i očekuje se odgovarajući ishod izveštaja i preporuka te komisije.

Pravosuđe, kao temeljni deo evrointegracionog procesa, treba i dalje da se popravlja, a EK traži dodatni napor da bi se obezbedilo sistemsko sprovođenje revidiranog akcionog plana sudske strategije.

U oblasti borbe protov korupcije, Evropska komisiija beleži dobar napredak u delu istrage, gonjenja i suđenja u predmetima korupcije visokog profila.

"Korupcija je sveprisutna u mnogo oblasti i treba da se obezbedi proaktivan pristup svih činilaca involviranih u sprečavanje borbe protv korupcije", navodi se u izveštaju.

Iako Severna Makedonija raspolaže zakonskim okvirom u skladu sa standardima EU u delu zaštite fundamentalnih prava, velika slabost trenutno je to što zemlja nema sveobuhvan zakon o antidiskriminaciji, nakon što je Ustavni sud poništio zakon zbog proceduralnih greški prilikom njegovog usvajanja u parlamentu.

Slabost Severne Makedonije je, kako se navodi, i sprovođenje zakona o sprečavanje govora mržnje, a kritikuje se i činjenica da ne postoje pravi nezavisni istražitelji za kontrolu rada policije, koji bi omogućili efikasnu borbu protiv fenomena nekažnjivosti u policiji.

U sažetku izveštaja se navodi da su potrebne i hitne mere za poboljšanje stanja u zatvorima i pronalaženje alternativnih rešenja za pritvor i zatvor.

Evropska komisija beleži umeren napedak u oblasti slobode medija, ali ističe da su povećane tenzije za vreme korona krize i za vreme izborne kampanje.  "Napori za samoregulaciju treba da budu intenzivirani da bi se unapredili profesionalni standardi i kvalitet novinarstva", piše u izveštaju.

"Suštinski je potebno da se produži sa medijskim pluralizmom, promovisanjem profesionalnosti, objektivnim izveštavanjem, istraživačkim novinarstvom, kao i izgradnjom imuniteta na dezinformacije", navodi se u Izveštaju.

Evropska komisija je naglasila da Severna Makedonija treba da nastavi da neguje dobrosusedske odnose sa Grčkom i Bugarskom i da sprovodi billateralne sporazume - Prespanski s Grčkom i o dobrosusedstvu sa Bugarskom.

Izvor: Beta

Foto: Evropski parlament