Izveštaji Evropske komisije o napretku zemalja Zapadnog Balkana u evrointegracijama ne daju jasnu sliku regiona i ne uspevaju tačno da prikažu nazadovanje u demokratiji i vladavini prava, ocenio je profesor Univerziteta u Gracu i koordinator Savetodavne grupe za evropsku politiku na Balkanu (BiEPAG) Florijan Biber.

U autorskom tekstu objavljenom na portalu EU Observer, Biber kaže da, što se tiče vladavine prava, izveštaji jasno pokazuju da je najmanji napredak ostvaren u Bosni i Hercegovini, za njom sledi Srbija, a da su Albanija i Severna Makedonija postale predvodnici u pogledu ukupnog napretka.

"Ipak, izveštaji ne prikazuju tačno nazadovanje u nekoliko zemalja, uključujući Srbiju i Albaniju, tokom pandemije i ranije. Izgleda da nazadovanje ili regresija još nisu deo rečnika Komisije", navodi Biber. Čak i tamo gde je ukazano na problem, dodaje, pravni lek je nejasan i blag.

Biber ocenjuje da je EK u ovogodišnjim izveštajima uspela da prikaže probleme u regionu bolje nego u ranijim izveštajima, ali da i dalje ne uspeva tačno da prikaže pad demokratije i vladavine prava u većem delu regiona i da ne analizira mnogo kako nastaviti dalje.

"Na kraju, izveštaji su pi-ar katastrofa za EU na Zapadnom Balkanu. Oni zamagljuju sliku dajući previše detalja i premalo jasnoće. Sa ovakvim izveštajima, može se očekivati da još mnogo godina budu ispisivane hiljade stranica virtualnog papira o proširenju na Zapadni Balkan", kaže Biber.

On navodi da su evropske integracije nisko na agendi u većini zemalja regiona, a objavljivanje izveštaja o napretku u evrointegracijama je od najvažnijeg događaja za zemlje na koje se odnosi postao "ne-događaj", koji je, osim u Severnoj Makedoniji i Albaniji, dobio "mlaku" pažnju.

Za to nije krivo samo opadanje interesovanja za proširenje, nego i samo izveštavanje o tome, ocenjuje Biber.

Godinama je godišnji izveštaj EK o onome što se zvalo "napredak" ka članstvu u EU bio dokument o kojem su mediji pisali, "vlasti koristile da slave svoj uspeh a opozicija da kritikuje vladu".

To više nije slučaj, smatra Biber, dodajući da je trebalo da izveštaji objavljeni 6. oktobra imaju neki značaj. Ne samo zbog toga što su to prvi izveštaji nove Komisije, objavljeni pod mandatom komesara Olivera Varhejija, koji ima bliske veze s mađarskom vladom Viktora Orbana, nego i zato što je trebalo da budu objavljeni u maju, ali su odloženi u poslednjem trenutku.

Uprkos tome što su ovogodišnji izveštaji obimni, detaljniji i što su obuhvaćeni najvažniji događaji, Biber smatra da ne daju jasnu sliku kako Komisija vidi region.

Biber takođe ocenjuje da u novom izveštaju nije sasvim vidljiva nova metodologija, prema kojoj bi napredak bio povezan sa konkretnim dobitima, a manjak napretka ili nazadovanje bi imalo posledice.

"Interpretacija ukupne slike je ostavljena komesaru. Ovo je propuštena prilika da se preformuliše izveštaj da bude jasniji, a ne samo sveoubuhvatniji. Nezadovoljstvo Komisije vladama u regionu je, ipak, jasnija nego što je bila ranije", kaže Biber.

Kao primer navodi Srbiju, za koju se u izveštaju kaže da je "nastavila da deklariše evropske integracije kao svoj strateški cilj", jasno pokazujući da je to najvećim delom deklaracija, pre nego realnost.

Prema njegovom mišljenju, godišnji izveštaji EK bi trebalo da budu prilagođeni suštini nove metodologije, čiji je cilj da se proces učini više političkim.

"To znači definisanje prioriteta, isticanje uzoraka nedostataka i problema i davanje konkretnih predloga za dalje korake u procesu pristupanja", navodi Biber, ocenjujući da je izveštaj, "najsveobuhvatniji instrument EU za političku procenu zemalja kandidata", nedovoljno iskorišćen.

Izvor: EUObserver

Foto: Beta