Evropska unija mora ubrzano da integriše zemlje Zapadnog Balkana u formalno članstvo kako bi postigla svoju "konačnost" i da poveća ekonomsku pomoć regionu, ocenili su 20. oktobra autori studije "Prelomni trenutak: Proširenje EU u jugoistočnoj Evropi u vreme pandemije". Unija takođe treba da zadrži kontrolu nad dijalogom Beograda i Prištine, jer njihov odnos utiče na saradnju u celom regionu, rečeno je na onlajn predstavljanju studije koji je organizovao Nemački savet za spoljne odnose (DGAP).

Jedan od autora studije Mateo Bonomi, naučni saradnik na rimskom Institutu za međunarodne odnose, izjavio je da EU treba da napusti "kompromitovanu frazu" davanja "evropske perspektive" zemljama regiona i da umesto toga ubrza proces integracija radi postizanja formalnog članstva.

Zemlje Zapadnog Balkana su već velikim delom ekonomski integrisane u EU, rekao je Bonomi, ali je dodao da jačanje ekonomskih veza, međutim, nije rezultiralo ekonomskom modernizacijom i da se jaz između zemalja regiona i članica EU povećao posebno tokom poslednjih 10 godina.

Kriza izazvana pandemijom još više zahteva zajedničku agendu EU i Zapadnog Balkana, tako što će region biti uključen u plan Unije za oporavak.

Nacionalni odgovori na pandemiju su pokazali i da se izazovi u EU i Zapadnom Balkanu preklapaju i kada su u pitanju evropske demokratske vrednosti i da odbrana tih vrednosti treba da bude u srcu procesa evropskih integracija.

Dušan Reljić, direktor briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodnu saradnju i bezbednost, ocenio je da je Ekonomski i investicioni plan Evropske komisije "razočaravajući" i kontraproduktivan za region jer će za posledicu imati povećanje razlika između Zapadnog Balkana i EU.

Članice EU će za oporavak od pandemije iz evropskih fondova dobiti mnogo više novca nego zemlje Zapadnog Balkana, što znači da će razlika nastaviti dramatično da raste.

Kao primer je naveo Hrvatsku, koja ima četiri miliona stanovnika a dobiće 20 milijardi evra tokom narednih sedam godina, dok će šest zemalja Zapadnog Balkana, sa 18 miliona stanovnika, "možda dobiti" devet milijardi evra.

"Ono što je EK uradila sa ekonomskim i investicionim planom možemo nazvati šibicarenjem. Pokušali su to da prodaju regionu kao da je to sjajna ponuda EU, ali to nije slučaj", kazao je Reljić.

Dodao je da u trgovinskim odnosima mnogo više novca ide iz regiona u EU nego obrnuto, a konretan rezultat je odlazak ljudi iz regiona.

Prema podacima iz 2018. godine, svake dve minute jedan građanin Zapadnog Balkana se legalno odselio u EU, kazao je Reljić istakavši da bez ulaganja u ljudski kapital u celom regionu neće biti političkog napretka.

"Ako postoji poboljšanje životnog standarda, onda možemo očekivati političku stabilnost i možda političku promenu", rekao je Reljić.

Saradnica u DGAP-u Terezija Teglhofer je istakla da ako EU ne bude investirala u region, onda će to uraditi drugi spoljni akteri.

"Fondovi su najsnažniji politički instrument kojim EU može da pomogne razvoj regiona, ali je potrebno i da Unija od vlada zahteva poštovanje demokratskih i drugih standarda", rekla je Teglhofer.

Prema njenoj ceni, jačanje uticaja drugih spoljnih aktera u regionu zavisi od same EU, koliko će Unija biti prisutna i šta ima da ponudi regionu.

Širenje uticaja neevropskih aktera je dodatno ojačalo tokom pandemije, rekla je Teglhofer, koja u tim aktivnostima vidi i probleme nedostatka konkurencije, korupcije, nepoštovanja standarda u oblasti zaštite životne sredine.

Kao problem u dugoročnom smislu, Teglhofer vidi to što će se ekonomska zavisnost pretvoriti u političku zavisnost.

Istraživačica iz Tirane Albana Merja izjavila je da ekonomsku saradnju regiona ometa, između ostalog, odnos Srbije i Kosova, koji utiče na ceo region, bilateralni sporovi kao i sporovi političkih aktera unutar Bosne i Hercegovine.

"EU mora da podrži regionalnu saradnju i mora da zadrži kontrolu nad dijalogom Srbije i Kosova", rekla je Merja.

Dodala je da, uprkos brojnim inicijativama i organizacijama uspostavljenim tokom poslednjih 20 godina u cilju jačanja regionalne integracije, u praksi je to i dalje fragmentisano tržište a saradnja ograničena čak i tokom pandemije.

Bivši ministar spoljnih poslova Albanije Ditmir Bušati, na čiju inicijativu je urađena studija, ocenio je da je u procesu evrointegracija potrebno više jasnosti i predvidivosti.

"Verujemo da je vreme za iskren pristup procesu, inače ćemo za 10 godina imati situaciju da i dalje pričamo o poglavljima i pregovaračkim okvirima", rekao je Bušati.

On smatra da uvek postoji rizik da EU može "izgubiti region", ali da ga nijedan treći akter neće preuzeti, iako mogu da kroz investicije i poslovne dogovore "popune praznine" i tako uđu u region.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Evropska komisija