Albanija će u sredu, 28. oktobra, organizovati prvi Balkanski forum za borbu protiv antisemitizma, na kojem će pored predstavnika regiona učestvovati i zvaničnici Evropske unije, Ujedinjenih nacija, SAD i Izraela. Onlajn konferencija se održava nekoliko dana pošto je Albanija postala prva većinom muslimanska zemlja koja je zvanično prihvatila definiciju antisemitizma Međunarodne alijanse za sećanje na holokaust (International Holocaust Remebrance Alliance-IHRA).

Onlajn konferenciju organizuje Parlament Albanije u partnerstvu sa Pokretom za borbu protiv antisemitizma i Jevrejskom agencijom Izraela, sa ciljem da se stvori ujedinjeni front zemalja Balkana radi saradnje u suprotstavljanju antisemitizmu.

Na skupu će učestvovati premijer Albanije Edi Rama, predsednici parlamenata Albanije, Kosova i Severne Makedonije i zvaničnici UN, SAD, Velike Britanije i Izraela.

Među visokim zvaničnicima biće američki državni sekretar Majk Pompeo, predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli i predsednik Kneseta, izraelskog parlamenta, Jariv Levin, prenosi Džerusalim post.

"Albanci imaju razloga da budu ponosni"

Parlament Albanije je 23. oktobra podržao radnu definiciju antisemitizma IHRA koja broji 34 zemlje članice.

"Dobra je vest da se mi Albanci i narodi Zapadnog Balkana, regiona koji je patio više od bilo kog drugog dela sveta, zbog posledica etnocentrističkih i religioznocentrističkih pogleda i odnosa pridružujemo emancipatorskoj akciji savremene civilizacije, borbi protiv antisemitizma", rekao je potpredsednik Parlamenta Albanije, Gramoz Ruči.

On smatra da sve nacije koje su tokom istorije štitile Jevreje od istrebljenja i danas ih podržavaju protiv stigme, imaju pravo da budu ponosne, ali da Albanci imaju za to više razloga jer je "Albanija jedina zemlja u Evropi gde su svi Jevreji stavljeni pod zaštitu i spaseni tokom Drugog svetskog rata".

Parlament Albanije je inicirao proces usvajanja definicije, rekao je Robert Singer iz Pokreta za borbu protiv antisemitizma, dodavši da je kulturna tradicija gostoljubivosti te zemlje obezbedila zaštitu Jevreja za vreme holokausta.

Singer je rekao i da je usvajanje značajno i da je znak da se različite manjine mogu međusobno poštovati, te da su Jevreji živeli tamo u miru stotinama godina, a da će usvajanje pomenute definicije biti znak za umerene muslimanske zemlje da se pridruže i takođe ga usvoje.

"U vreme kada se antisemitizam povećava širom sveta definicija IHRA nikada nije bila važnija", rekao je direktor Pokreta Saša Rojtman-Dratva, podsetivši da se usvajenjem definicije jasno kaže da antisemitizmu nema mesta u slobodnim demokratskim društvima kao što je Albanija.

Antisemitizam je prema definiciji "određeno viđenje Jevreja, koje se može izraziti kao mržnja prema Jevrejima. Retoričke i fizičke manifestacije antisemitizma usmerene su prema Jevrejima i pojedincima koji nisu Jevreji, odnosno njihovoj imovini, institucijama i religijskim objektima jevrejske zajednice".

Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 26. februara ove godine, na predlog Ministarstva spoljnih poslova usvojila Zaključak o prihvatanju pravno neobavezujuće definicije antisemitizma Međunarodne alijanse za sećanje na holokaust (IHRA).

Tekst radne definicije antisemitizma je usvojen prvi put na plenarnom zasedanju IHRA 2016. godine.

Definicija nije zakonski obavezujuća za državu i postupanje organa javne vlasti, ali može značajno doprineti prepoznavanju i utvrđivanju slučajeva antisemitizma i procesuiranja istih, kao i shvatanja javnosti o tome kako se antisemitizam manifestuje u 21. veku.

Broj Jevreja u Evropi nastavlja da opada

Prema analizi londonskog Instituta za istraživanje jevrejske politike, broj Jevreja u Evropi se u poslednjih 50 godina smanjio za 60%, uglavnom zbog egzodusa iz bivšeg Sovjetskog Saveza.

Danas u Evropi živi oko 1,3 miliona Jevreja, što je oko 0,1% evropskog stanovništva. Dve trećine njih živi u Francuskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i Nemačkoj, prenosi Gardijan.

Krajem 19. veka u Evropi je živelo 88% svetske jevrejske populacije. Taj broj je do 1945. pao na 35%, zatim na 26% 1970. godine, i do danas je pao na samo 9%, što je slično situaciji kakva je bila pre 1.000 godina.

Jevrejska populacija se drastično smanjila u istočnoj Evropi, najviše u Ukrajini, Moldaviji, Belorusiji, Rumuniji, Rusiji, ali se povećala u Nemačkoj, Austriji, Portugaliji i Španiji. U zemljama bivše Jugoslavije broj Jevreja se smanjio za više od 40%.

U izveštaju se navodi i da se oko 70.000 Jevreja rođenih u Izraelu preselilo u Evropu. Velika većina evropskih Jevreja ne planira da emigrira u Izrael ili negde drugo.

Izvor: EURACTIV.rs, Beta

Foto: Evropska komisija