Sofija još ne može da odobri pregovarački okvir za Severnu Makedoniju, uprkos značajnom napretku u petočasovnim pregovorima u Berlinu, rekla je šefica bugarske diplomatije Ekatarina Zaharijeva ali i dodala da se pregovori nastavljaju, preneli su 3. novembra bugarski mediji.

Nakon sastanka sa makedonskim kolegom Bujarom Osmanijem i vicepremijerom za evropska pitanja Nikolom Dimitrovom u večerenjim satima 2. novembra u Berlinu, Zaharijeva je rekla da ima napretka u vezi otvorenih pitanja, ali da Bugarska još nije spremna da odobri početak pregovora Severne Makedonije sa EU.

Troje ministra je na sastanak u Berlin pozvalo nemačko predsedništvo EU u pokušaju da se prevaziđe spor dve susedne države i da prva međuvladina konferencija sa EU bude održana do kraja godine.

"Još nismo spremni da odobrimo pregovarački okvir za Severnu Makedoniju. Mi smo dobronamerni, ali ne možemo da pravimo kompromise kada nastavljaju antibugarsku kampanju. To je pozicija bugarske vlade", rekla je ona za agenciju Bgnes (bgnesagency.com).

Zaharijeva je istakla da je za Bugarsku važno da se susedna država izjasni da korišćenje imena Severna Makedonija "ne vodi do geografskog dela Bugarske i da nije povezano sa teritorijalnim ili manjinskim pretenzijama".

"Radimo na odstranjivanju preostalih zahteva Bugarske u pregovaračkom okviru koji su povezani sa garancijama. Tražimo jasno deklarisanje i u pregovaračkom okviru Severne Makedonije da njeni državni organi neće podržavati manjinske zahteve", rekla je ona.

Zaharijeva je istakla da bi za Severnu Makedoniju bila velika šteta da propusti ovi šansu da započne pregovore sa EU.

"Evropske zemlje se suočavaju sa mnogim izazovima. Ako ovo propustite, to će najviše ići na štetu Skoplja. Nisu sve države članice (EU) toliko oduševljene proširenjem. Neka iskoriste ovu priliku", zaključila je bugarska ministarka, prenosi 3. novembra Euraktiv Bugarska.

Bugarska bi mogla da blokira dalji napredak Severne Makedonije prema EU, zbog spora Skoplja i Sofije oko identiteta i jezika. Sofija osporava makedonski jezik i nacionalni identitet i traži da Dogovor o dobrosusedstvu bude deo pregovaračkog okvira EU sa Severnom Makedonijom, kao i da se Severna Makedonija odrekne makedonske manjine u Bugarskoj.

Bilt: Nametanje istorijskih istina odlaže evropsku budućnost Balkana

U međuvremenu je bivši švedski premijer i specijalni predstavnik EU za bivšu Jugoslaviju Karl Bilt ocenio da se nametanjem "sopstvenih istorijskih istina" dugoročno prolongira evropska budućnost Balkana.

"Ako napredak Balkana ka EU zavisi od toga da li će jedna ili druga država nametnuti nakakvu 'istorijsku istinu' možemo da budemo sigurni da se ništa neće desiti za generaciju ili dve", napisao je Bilt na Tviteru.

Švedski diplomata je time reagovao na izjavu šefice bugarske diplomatije Zaharijeve da Sofija insistira da Skoplje prizna istorijsku istinu ako želi da napreduje na putu ka EU.

Zaharijeva je rekla da bi Bugarska mogla da stavi veto na pokretanje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom ako ta država ne prizna da njen nacionalni identitet i jezik imaju bugarske korene i ako ne prestane da tvrdi da u bugarskoj postoji makedonska manjina.

"Razlog za našu zabrinutost jesu stalne tvrdnje o makedonskoj manjini u Bugarskoj. Priznanje bugarskih korena bi to okončalo", rekla je Zaharijeva za Rojters.

Prema njenim rečima ako Skoplje pristane, Sofija je spremna da prizna makedonski kao jedan od zvaničnih jezika svog suseda i da prizna makedonski identitet.

"Ne osporavamo njihovo pravo na samoopredljenje niti pravo da svoj jezik nazivaju kako žele. Spremni smo da potvrdimo postojeću realnost, ali oni moraju da priznaju istorijsku istinu", rekla je Zaharijeva.

Izvor: Beta

Foto: Evropska komisija