Bez ulaska šest država Zapadnog Balkana u Evropsku uniju taj istorijski projekat neće biti završen, saglasili su se učesnici panela "Tačka preloma - proširenje EU u vreme pandemije", ali su izrazili i različita mišljenja o tome da li EU na političkom i ekonomskom planu dovoljno čini da taj proces ubrza.

U onlajn-debati o dokumentu "Tačka preloma" koji je sastavljen sa ciljem da pokrene novu politiku evropske integracije regiona, rečeno je da taj dokument od sličnih izdvaja to što su njegove ključne tačke efikasniji investicioni programi EU u cilju jačanja ljudskog kapitala, rasta i prosperiteta u regionu, kao i "jezik istine o demokratskom i socijalno-ekonomskom nazadovanju i rastućem autoritarizmu" u regionu.

Inicijator nove politike, član albanskog parlamenta i bivši ministar inostranih poslova Ditmir Bušati rekao je da je glavna poruka dokumenta da ne postoji region koji ima tako jake ekonomske i političke veze sa EU kao Zapadni Balkan, zbog čega evropska integracija nema alternativu, ali da u tom procesu obe strane treba da pokažu političku odgovornost.

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib priznao je da je pandemija u izvesnoj meri usporila taj proces, ali da je u najvećoj meri do zemalja kandidata da postignu napredak i ubrzaju put u EU. Prema njegovim rečima, Nemačka kao predsedavajuća EU naporno radi na toj temi, ali ona ima samo ulogu poštenog posrednika i ohrabruje zemlje regiona da "skinu nogu sa kočnice" i ubrzaju reforme.

Šib je rekao i da je izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije "vrlo jasna smernica koja sadrži niz važnih i konkretnih preporuka". "Reforme bi bile dobrodošle i ohrabrujemo vladu da sada uradi neke svari", rekao je ambasador u raspravi, koju su organizovali Evropski pokret u Srbiji i  beogradska kancelarija nemačke Fondacije Fridrih Ebert.

Jedan od autora dokumenta, šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost Dušan Reljić rekao je da se ne slaže u potpunosti sa ocenom da je u rukama samih zemalja kandidata da ostvare progres. On je rekao da dolazi do sve većeg socijalno ekonomskog udaljavanja zemalja Zapadnog Balkana čak i od susednih zemalja koje su u EU.

Prema njegovim rečima, zemlje regiona su zbog ratova, ekonomskih i ljudskih gubitaka u jakom hendikepu u odnosu na EU, a iako su njihove ekonomije gotovo 70% integrisane u Uniju i usklađene sa njenim bankarskim i finansijskim sistemom, i što mnogo toga čine "pod političkom upravom EU", one ne dobijaju nikakvu nadoknadu za otvorenost tržišta i za ogroman deficit sa EU.  

Ocenivši da bi i zemljama Zapadnog Balkana trebalo omogućiti pristup strukturnim i kohezionim fondovima EU, Reljić je naveo da će Hrvatska iz budžeta EU u narednih sedam godina bespovratno dobiti 20 milijardi evra, Bugarska 29 milijardi, a Rumunija 60 milijardi, a da će sve zemlje kandidati sa Zapadnog Balkana sa ukupno 18 miliona stanovnika "možda" dobiti devet miljardi evra.

Reljić je ocenio i da oko iznosa izdvojenih za zemlje kandidate postoji mnogo "šibicarenja", precizirajući da nije čuo da se više spominje paket pomoći od 3,3 milijarde evra, a da je sada i iznos pretpristupnih fondova IPA3 odlukom Evropskog saveta smanjen sa 14,5 milijardi na 14,1 milijardu evra.

"Samim time neće se dogoditi približavanje proseku EU, nego će se divergencija produbiti sa političkim posledicama", naglasio je Reljić.

I Ditmir Bušati je ocenio da u procesu evrointegracija postoje dva ugla koje treba videto kao komplemetarne, i to politički, odnosno vladavinu prava i socijalno-ekonomsku dimenziju, u kojoj nastaje sve veći jaz između država Zapadnog Balkana i EU.

"Ta socijalna dimenzija je veoma važna za Zapadni Balkan, kako premostiti postojeći jaz izmeću EU i balkanske šestorke. Taj jaz se širi i sa susednim zemljama koje su već deo EU i to stavlja naše zemlje u tešku poziciju kada smo deo zajedničkih instrastrukturnih projekata, pošto mi zavisimo od državnih budžeta, a susedi od strukturnih fondova", rekao je Bušati.

Bušati je istakao značaj novih elemenata u metodologiji prijema u, ali je ukazao da je potrebno uspostaviti jasnu sliku između tih elemenata i napretka, pošto samo insistiranje na poglavljima i metodologiji preti da proces integracije još više udalji od potreba građana. "Brisel se samo bavi političkim elitama koje nisu uvek zainterevane da menjaju status kvo", rekao je Bušati.

I generalna sekretarka Fondacije Centra za demokratiju Nataša Vučković ocenila je da EU na Balkanu treba mnogo više pažnje da posveti ekonomskom segmentu i socijalnoj dimenziji. Ona je rekla da se stiče utisak da je EU na Zapadnom Balkanu samo zainteresovana za stabilnost, koja se često poistovećuje sa mirom.

Zato, kako je rekla, treba poslati poruku da nije u pitanju samo stabilnost, već da Zapadni Balkan, koji je doživeo nazadovanje u oblasti vladavine prava, slobode medija, kvaliteta investicija i ekologije, jako zavisi od tog procesa evropske integracije.

"Znamo da proces proširenja nije zaustavljen, ali neki mediji u Evropi i glasovi iz EU to govore. EU se u vreme ekonomske krize 2008. godine malo povukla zbog brojnih problema i tada se otvorio prostor za treće aktere. EU mora da bude mnogo više prisutna, i to kroz investicije, donacije i kroz socijalnu dimenziju. Gubimo ljudski kapital, stručnjake. To je poražavajuća činjenica i dramatična slika Srbije  regiona", rekla je Nataša Vučković

Nemački ambasador Tomas Šib rekao je da EU jeste zainteresovana za stabilnost, ali da ne vidi kontradikciju između stabilnosti i demokratske transformacije. "Bez demokratske transformacije i demokratskih institucija dugoročno ne bi bilo stabilnosti", rekao je Šib.

"Ekonomska dimenzija je jedna stvar, politička druga. Politički progres i vladavinu prava EU prati veoma pažljivo, i kaže se da je veoma ograničen. Očekivanja EU su veoma jasna", rekao je Šib.

Ambasador je odbacio primedu Dušana Reljića da procesu pristupanja ne zahvata realnost i da je to realnost samo u Briselu. On je, međutim, priznao da postoji opasnost da ljudi postanu frustrirani zato što je proces ulaska u EU dug.

Politički program "Tačka preloma" pokrenuo je bivši albanski ministar Ditmir Bušati, a sprovela međunarodna radna grupa koju su činili Mateo Bonomi iz Rima, Albana Merja iz Tirane i Dušan Reljić.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Facebook, Fondacija Fridrih Ebert