Ministri spoljnih poslova EU potvrdili su da Skoplje još ne može da počne pristupne pregovore sa Unijom dok ne reši bilateralne sporove sa Bugarskom. Ministri su posle sastanka Saveta EU saopštili da je Severnoj Makedoniji stavljen do znanja značaj stabilnosti u regionu i rešavanja sporova sa susedima.

"Skoplju smo jasno stavili do znanja da pristupni pregovori ne mogu da počnu dok se ne reše bilateralni sporovi", izjavio je nemački državni ministar za evropske poslove Mihael Rot.

Ponovljeno je da se EU i dalje zalaže za proširenje i održavanje prvih međuvladinih konferencija EU sa Albanijom i Severnom Makedonijom, koje bi označile i formalni početak regovora o članstvu.

Šefica bugarske diplomatije Ekaterina Zaharijeva izjavila je odmah posle onlajn-sastanka ministara EU da Bugarska nije podržala nacrt pregovaračkog okvira za Severnu Makedoniju, čime je Sofija blokirala početak pregovora svog zapadnog suseda o prijemu u EU.

Zaharijeva je rekla da predloženi nacrt pregovaračkog okvira sa Severnom Makedonijom ne odgovara zahtevima Bugarske, preneli su mediji u Sofiji.

"Možemo odobriti pregovarački okvir s Republikom Albanijom jer verujemo da je ispunila većinu uslova postavljenih u martu. Ali Bugarska u ovoj fazi ne može podržati nacrt pregovora sa Severnom Makedonijom", rekla je Zaharijeva.

Veto Bugarske, međutim, pogađa i Albaniju, pošto je EU martu, kada je odlučila da otvori pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom, saopštila da će se dve zemlje "u tandemu" kretati ka članstvu.

Mihael Rot, čija je zemlja kao predsedavajuća EU nastojala da do kraja godine počnu pregovori sa Skopljem i Tiranom, rekao je novinarim posle sastanka da "sa stanovišta Bugarske još ima nekih otvorenih pitanja koje treba razjasniti".

Prema njegovim rečima, Bugarska ima primedbe na ime Severna Makedonija, koje je rezultat dugogodišnjeg spora Skoplja i Atine koja zbog svoje istoimene severne pokrajine nije htela da prihvati naziv Makedonija.

Bugarska, opet, zvanično koristi isključivo naziv Republika Severna Makedonija, uz obrazloženje da pojam Severna Makedonija izaziva nedoumice i zbrku pošto Makedonija geografski obuhvata Egejsku Makedoniju u Grčkoj, bugarsku Pirinsku Makedoniju i Vardarsku Makedoniju.

Međutim, ime bivše jugoslovenske republike Makedonije samo je jedan od tri uslova koje je Sofija postavila za početak pregovora Skoplja sa EU, piše briselski portal EURACTIV.

Ministarka Zaharijeva rekla je da Bugarska "ne dopušta spominjanje makedonskog jezika u pregovaračkom okviru", ali da bi dozvolila formulaciju "zvanični jezik Republike Severne Makedonije".

Sofija tvrdi da je jezik kojim govore stanovnici Severne Makedonije samo dijalekt bugarskog jezika, koji je u vreme bivše Jugoslavije pretrpeo izvesne promene pod uticajem Srbije.

Zvanični sporazumi Bugarske i Severne Makedonije do sada su sklapani samo uz primedbu da su sastavljeni na "zvaničnim jezicima" dve zemlje, i Bugarska bi takvu formulaciju želela i u komunikaciji EU sa Skopljem.

Zaharijeva je rekla i da Bugarska želi plan za implementaciju Sporazuma o prijateljstvu i dobrosusedstvu Sofije i Skoplja iz 2017, što bi zahtevalo da u pregovarački okvir sa Severnom Makedonijom bude dodato i poglavlje 35.

U tom poglavlju bilo bi, prema zahtevu Sofije, izričito navedeno da Severna Makedonija ne pretenduje da u Bugarskoj živi makedonska etnička manjina.

U Bugarskoj se na popisu stanovništva 2011. godine 1,600 ljudi izjasnilo kao Makedonci, ali za njih bugarski istoričari tvrde da nisu nacionalna manjina, nego izbeglice koje su došle iz Vardarske Makedonije posle balkanskih ratova 1913. godine.

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev izjavio je da je  bugarski veto na početak pristupnih pregovora "najveći poraz za EU i velika nepravda" i da mu "lično teško pada", javile su agencije.

Zaev je rekao da nema drugo objašnjenje za bugarski potez, već da misli da je razlog to što se u Bugarskoj bliže izbori i istakao da se razgovori Skoplja i Sofije nastavljaju.

Premijer je istakao da treba dati šansu pregovorima u narednima danima i da još postoji mogućnost da se postigne dogovor za vreme nemačkog predsedništva.

"Kontakti dve zemlje se produžavaju, ja (premijer Bugarske Bojko)  Borisov, ministri spoljnih poslova, produžavamo da tražimo i pronađemo rešenje", rekao je premijer Severne Makedonije, napominjući da se ne pregovara o makedonskom nacionalnom identitetu i jeziku.

Zaev je istakao da i nemačko predsedništvo Unijom i Evropska komisija ulažu napore da Skoplje i Sofija reše sporna pitanja, koja smetaju Bugarskoj.

"Danas smo dobili šansu od Saveta ministara da se razgovara još neko vreme. Verujem da postoje šanse za uspeh i verujem da ćemo postići dogovor štiteći sve naše nacionalne interese", istakao je Zaev.

I ministar inostranih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani ocenio je da je "danas propuštena prilika", ali da će "naredna biti Savet EU za opšte poslove u decembru" i da će se "diskusija nastaviti kako bi se iznašao način da se prebrode razlike".

"Pristupni pregovori ne treba da postanu pregovori sa Bugarskom. Naš napredak u integraciji sa EU treba da zavisi od unutrašnjih reformi  koje se odnose na pregovaračka poglavlja, zakonodavstvo EU i usvajanje evropskih standarda", rekao je Osmani.

Naredni sastanak Saveta za opšte poslove EU zakazan je za 8. decembar, i to će biti poslednji takav sastanak za vreme mandata Nemačke kao predsedavajuće EU.

Nemački ministar Mihael Rot rekao je uoči ministarskog sastanka 17. novembra da se Berlin i dalje trudi da što pre počnu pregovori sa Skopljem i Tiranom.

"Proces pristupanja ne sme da postane talac bilateralnih zahteva pojedinih država članica", rekao je Rot, dodajući da su ti pregovori u interesu same EU i da se nada da će njegove kolege to shvatiti i pokazati solidarnost, prenele su agencije.

Podršku početku pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom su uoči sastanka Saveta EU 17. novembra izrazili predstavnici političkih grupacija u Evropskom parlamentu.

Predsedavajući liberalne grupacije Obnovimo Evropu, rumunski poslanik Dačijan Čološ saopštio je da je vreme za početak pregovora, da su građani Severne Makedonije dovoljno dugo čekali i pozvao Bugarsku da prestane sa blokira i odlaže početak pregovora.

Obnovimo Evropu je saopštila da članice EU ne treba da koriste proces priključenja kao polugu za dobijanje ustupaka od svojih suseda.

Poslanik Zelenih i kopredsedavajući Evropske zelene partije Tomas Vajc takođe je ocenio da "bilateralni sporovi ne treba dalje da koče proces pristupanja Severne Makedonije, a ponajmanje da budu sredstvo pritiska".

"EU i komesar Oliver Varheji treba da vode računa da se državama Zapadnog Balkana ne sme stalno držati šargarepa pred nosom, a onda ništa ne dobiju, iako su svi uslovi za početak pregovora Severne Makedonije sa EU ispunjeni. Na taj način gubimo kredibilitet", rekao je Vajc.

Poslanik austrijskih socijaldemokrata u EP i predsevajući delegacije za Severnu Makedoniju Andreas Šider ocenio je da se početak pregovora sa Skopljem ne sme nepotrebno odlagati pošto u suprotnom "preti opasnost da EU izgubi kredilitet na Zapadnom Balkanu", i da "pojedinačni interesi ne smeju da ugroze zajedničku evropsku perspektivu regiona".

"Bugarska taj napredak i pomirenje sa Severnom Makedonijom ne sme sad da ugrožava nacionalističkim istorijskim revizionizmom. Evropski parlament u potpunosti prepoznaje napredak u temeljnim demokratskim i privrednim reformama i poziva sve strane da stupe u konstruktivan dijalog i omoguće transparentan proces priključenja EU", saopštio je Šider pre sastanka ministara EU.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: EU