Zemlje Zapadnog Balkana treba da budu pozvane da učestvuju na Konferenciji o budućnosti Evrope, koja bi mogla da pomogne proces proširenja EU, saglasili su se 19. novembra učesnici onlajn debate.

Stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je da je EP usvojio jasnu deklaraciju o Konferenciji o budućnosti Evrope u kojoj se poziva da se nađu načini da se uključe i predstavnici regiona.

"U ovom trenutku imamo situaciju da se borimo za evropsku budućnost Zapadnog Balkana i moramo da nastavimo da se borimo", rekao je Bilčik na debati "Konferencija o budućnosti Evrope: Zašto bi zemlje Balkana trebalo da budu pozvane?" koju je organizovao Centar za evropske politike.

Bilčik smatra da je jedina održiva budućnost Zapadnog Balkana u EU, ali da Brisel mora da se angažuje jer postoje alternative i jer se u ovom trenutku na Zapadnom Balkanu vode rasprave o drugačijim vizijama budućnosti, koje možda ne uključuju evropsku perspektivu.

"Mislim da je ta agenda opasna za region, ali i za Evropu. Želimo da budemo sigurni da imamo dobre, mirne, održive odnose u našem susedstvu", rekao je Bilčik.

Iako je, kako je dodao, jasno da do sledećih izbora za Evropski aprlament (2024) zemlje regiona neće biti članice EU, Bilčik je istakao su potrebni napredak i opipljivi rezultati u procesima evropskih integracija.

Konferencija je važno političko sredstvo da se pomogne proces proširenja EU, rekao je Bilčik, dodajući da je EP spreman da sarađuje sa zemljama Zapadnog Balkana.

Zeleni dogovor, digitalna tranzicija, bezbednosni problemi, vladavina prava neka su od pitanja koja će EU razmatrati tokom Konferencije i u te rasprave moraju da budu uključene zemlje regiona, smatra Bilčik.

Po njegovom mišljenju, Evropska komisija se slaže da treba pozvati zemlje Zapadnog Balkana da učestvuju na Konferenciji, a sada je odluka u rukama Evropskog saveta.

"Ako je Savet ozbiljan po pitanju proširenja, onda mora da bude ozbiljan i u vezi sa uključivanjem zemalja Zapadnog Balkana u Konferenciju", ocenio je Bilčik.

Enriko Leta, bivši premijer Italije i dekan Pariske škole za međunarodne poslove pri Pariskom institutu političkih nauka takođe smatra da je potrebno učešće zemalja regiona na Konferenciji i da je važno dati zajedničku poruku i održati "momentum".

"Učešće Zapadnog Balkana u oblikovanju budućnosti Evrope može dati pozitivan doprinos, tako da se nadam da će institucije EU imati isti pristup", rekao je Leta.

Prema njegovom mišljenju, Konferencija koja je zbog pandemije odložena, postala je još važnija zbog krize i izazova koje je donela pandemija.

Leta je istakao da treba ukazati na važnost Konferencije u EU i na Zapadnom Balkanu, kao i da je potrebno učešće i civilnog društva.

Leta i Bilčik su, međutim, rekli da još ne postoji jasna vizija kako će sama konferencija izgledati, što je potrebno pre nego što se razmotri mogućnost učešća zemalja Zapadnog Balkana.

Zamenica generalne sekretarke Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Tanja Miščević istakla je da za nju ne postoji pitanje da li zemlje Zapadnog Balkana treba da učestvuju na Konferenciji o budućnosti Evrope, nego da je pitanje kako to organizovati.

Miščević je rekla da to može biti učešće svake zemlje pojedinačno, ili regionalni pristup.

"Optimistična sam da bi, ako bi postojala mogućnost da imamo jedan glas koji predstavlja region, mogli to da postignemo, imajući u vidu deklaracije o zajedničkom regionalnom tržištu i zelenoj agendi koje su svi lideri regiona nedavno usvojili", rekla je Miščević.

Dodala je da, međutim, nije sigurna da postoji svest u regionu o značaju Konferencije i da je tu važna uloga civilnog društva da objasni važost diskusije o budućnosti Evrope.

Vlade imaju odgovornost da pokušaju da nađu način da predstave svoje nacionalne interese na Konferenciji, kazala je Miščveić i dodala da je i odgovornost civilnog društva, koje nadgleda sprovođenje reformi, da "pogura i podseti vlade na mogućnosti koje treba da iskoriste".

Programska direktorka Centra za evropske politike (CEP) Milena Lazarević je kao glavne razloge zašto bi Zapadni Balkan trebalo uključiti u Konferenciju navela veliku međuzavisnost regiona i EU, zatim da bi to bila dobra praksa za zemlje regiona da učestvuju u raspravama na nivou EU, kao i pitanje izgradnje poverenja, kako bi Zapadni Balkan ostao posvećen putu ka EU.

Lazarević je rekla da Konferencija nije visoko na agendi EU i da je zbog toga i region pasivan, ali da bi trebalo odmah da se politički uključi i da bi u tome mogle da pomognu organizacije civilnog društva.

U slučaju da zemlje Zapadnog Balkana ne dobiju poziv za učešće na Konferenciji o budućnosti Evrope, Lazarević smatra da bi region sam trebalo da organizuje proces koji bi na neki način bio ogledalo procesa koji dešava u EU i da krajnji rezultat toga bude neki zajednički predlog ili deklaracija.

Konferencija o budućnosti Evrope je zamišljena kao forum za povezivanje evropskih građana, civilnog društva i evropskih institucija s ciljem da Evropljani kažu kakvu EU žele i kako njome upravljati.

Konferncija je trebalo da počne u maju i da traje dve godine ali je zbog pandemije korona virusa odložena na neodređeno vreme.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: CEP