Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Žosep Borel, izjavio je u Sarajevu da je godišnjica parafiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma 21. novembra 1995. godine, istorijski dan za Bosnu i Hercegovinu, ali i za Evropu, i ponovio podršku EU naporima BiH na evropskom putu.

Borel je posle sastanka s članovima Predsedništva BiH Miloradom Dodikom, Željkom Komšićem i Šefikom Džaferovićem ukazao na važnost mira u BiH.

"Nemam lekcije i pridike. Dolazim iz zemlje koja je bila u građanskom ratu i naše pomirenje je bilo na putu ka EU. Toliko smo se pozabavili članstvom da je pomirenje nastalo kao posledica zajedničkih napora", izjavio je Španac Borel.

On je istakao da je EU vodeći ekonomski i svaki drugi partner Bosne i Hercegovine, dodavši da je sada na vlastima u BiH da intenziviraju napore na evropskom putu.

"Status kandidata se može ozbiljno uzeti u razmatranje tek kada bude napretka u svim prioritetima. Naglašavam da više od 80% stanovništva Bosne i Hercegovine podržava evropske integracije", kazao je evropski komesar za spoljnu politiku i bezbednost.

Borel je istakao važnost odavanja pošte svim žrtvama rata i kolektivnom sećanju i pozdravio je zajedničku izjavu Predsedništva BiH povodom godišnjice Dejtonskog sporazuma.

On je naglasio da bi veoma važna bila zajednička komemoracija za sve žrtve rata u BiH. "To naglašavam zato što je pomirenje jedno od 14 ključnih prioriteta EU. Prošlost je važna, ali se moramo okrenuti budućnosti", istakao je on.

Visoki predstavnik EU sastao se i sa članovima Kolegijuma oba doma Parlamentarne skupštine BiH, a u razgovoru su izneta različita viđenja političkog stanja u BiH, ali je naglašen zajednički stav o potrebi ubrzanja evropskog puta BiH da bi ona postala status kandidata za prijem u EU.

Ističući da je je Dejtonski mirovni sporazum okončao tragičan ratni sukob i obezbedio mir i stabilnost, Borel je naglasio da "jasna evropska perspektiva BiH i proces evropskih integracija predstavljaju pokretačku snagu za nastavak procesa pomirenja i jačanja poverenja".

Pozdravio je postizanje sporazuma kojim je omogućeno da se u decembru, posle 12 godina, održe lokalni izbori u Mostaru, kao i usvajanje Poslovnika o radu Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, koji će omogućiti uspostavljanje bliske saradnje Parlamentarne skupštine BiH i Evropskog parlamenta.

Ohrabrujući članove rukovodstva parlamenta BiH da nastave započete reforme, posebno je istakao donošenje zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savetu (VSTS), sukobu interesa i javnim nabavkama.

Borel je poručio da će EU pružiti punu podršku BiH, ali da dinamika evropskog puta BiH i dobijanje kandidatskog statusa u najvećoj mjeri zavise od opredeljenja domaćih lidera da u značajnoj meri sprovedu reforme i prioritete navedene u "Mišljenju Evropske komisije".

Zahvalivši Borelu na poseti i podršci BiH na evropskom putu, članovi rukovodstva Parlamentarne skupštine BiH istakli su opredeljenje da zajednički rade na ispunjavanju 14 prioriteta iz tog dokumenta.

Istakli su da bi sledeća godina koja nije izborna, mogla biti "godina reformi", kada bi BiH mogla ispuniti uslove za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. To bi, kako je navedeno, "trajno i nepovratno trasiralo evropski put BiH i predstavilo najsnažniju moguću podršku svim proevropskim snagama i politikama u Bosni i Hercegovini".

Borel se u Sarajevu sastao se i s delegacijom Saveta ministara BiH, a ministar finansija Vjekoslav Bevanda rekao je da je u razgovoru istaknuto da "evropske integracije nemaju alternativu", i "da su svi politički akteri u BiH saglasni da je put u EU ono što će doprineti boljem životu svih građana BiH".

Saveta ministara BiH je saopštio da je na sastanku, na kojem je bila i ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković, "posebna pažnja posvećena obavezama koje BiH ima u procesu ispunjavanja uslova za prijem u EU i ispunjavanju 14 prioriteta iz Akcionog plana iz 'Mišljenja Evropske komisije' ".

Bevanda je rekao da u procesu evrointegracije "moraju učestvovati svi nivoi vlasti u skladu sa ustavnim uređenjem BiH", jer će "jedino tako uspeh biti zagarantovan", te upravo zbog toga postoji mehanizam koordinacije u procesu pridruživanju EU.

Prema njegovim rečima, "svima je jasno kako je neophodno ubrzati reforme na evropskom putu" i "svi u BiH treba da preuzmu odgovornost za svoj deo obaveza, uz puno poštovanje Ustava i važećih zakona".

Ministarka Turković je zahvalila EU za pomoć, istakavši važnu odluku EU da omogući pristup BiH instrumentima i inicijativama dostupnim državama članicama u okviru borbe protiv pandemije.

Ona je navela da je "evropska perspektiva ključni prioritet BiH" i da je potrebna stalna komunikacija s institucijama EU o ciljevima koje treba postići.

Naglasila je da je BiH opterećena problemom ilegalnih migracija i dodala da se očekuje puna podrška EU za rešavanje migrantske krize.

Borel je istakao da očekuje da "Savet ministara BiH ostane posvećen sprovođenju reformi koje će BiH omogućiti da napreduje ka EU", te pozvao institucije BiH da "pojačaju dinamiku sprovođenja reformi na evropskom putu".

Sastanku nije prisustvovao predsedavajući Saveta ministara Zoran Tegeltija, već njegov predstavnik Milorad Djurđević, kao i šef Delegacije EU u BiH Johan Satler.

Predsednik Predsedništva BiH Alija Izetbegović i predsednici Hrvatske i Srbije, Franjo Tuđman i Slobodan Milošević parafirali su 21. novembra 1995. godine u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Paterson kod grada Dejtona u SAD mirovni sporazum kojim je okončan četvorogodišnju  rat u BiH.

Sporazum je zvanično potpisan 14. decembra iste godine u Parizu.

Izvor: Beta

Foto: Beta