Bugarski premijer Bojko Borisov izjavio je da Bugarska želi da vidi početak pregovora EU sa Severnom Makedonijom, ali da on mora da reaguje na "istorijske falsifikate", jer će ga inače optužiti za nacionalnu izdaju i popuštanje pod evropskim pritiskom.

"Jedina zemlja koja više od Nemačke želi da naša susedna republika otvori pristupne pregovore sa EU je Bugarska", rekao je Borisov u intervjuu za nedeljno izdanje nemačkog lista Franfurter algemajne cajtung, na pitanje o vetu Sofije na otvaranje pristupnih pregovora EU sa Skopljem.

"Za mene je bilo veliko iznenađenje što se u najnovijoj rezoluciji Evropskog parlamenta o Bugarskoj pojavila i tema navodne makedonske manjine u Bugarskoj. U Bugarskoj nema makedonske manjine. Kakva bi to, molim vas, makedonska manjina trebalo da postoji u Bugarskoj", rekao je Borisov.

On je optužio i bugarsku opozicionu socijalističku partiju da "očigledno smatra" da takva manjina postoji, pošto su njeni poslanici u Evropskom parlamentu glasali za rezoluciju.

"Umesto da vodimo pozitivnu raspravu o evropskom putu Republike Severne Makedonije, sada se krećemo ka putpuno drugačijoj raspravi. Moram da kažem da me takav razvoj zaista brine", rekao je Borisov, koji je lider vladajuće konzervativne partije Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB).

Na primedbu da zvaničnici i vodeći političari Severne Makedonije "ne idu okolo sa tvrdnjom da postoji makedonska manjina u Bugarskoj", Borisov je rekao da je "kompromis moguć", ali da je "potrebno poznavati istoriju".

Prema njegovim rečima, bugarski komunisti i komunistička internacionala pod okriljem Moskve su posle Drugog svetskog rata "iz ideoloških razloga Bugare u Makedoniji silom hteli da pretvore u Makedonce".

"Bugari su tamo naterani da se zovu Makedonci. Ako se sada u okviru pristupnog procesa EU pojavljuju izvesni istorijski falsifikati, a ja ne reagujem, moji politički protivnici će reći: Borisov prodaje bugarsku istoriju i popušta pod pritiskom evropskih partnera", rekao je Borisov.

Govoreći o masovnim političkim protestima koji su letos mesecima potresali celu Bugarsku, Borisov je ponovio da iza tih demonstracija stoji  bugarski tajkun Vasilij Boškov, koji je to, kako je rekao premijer, i sam u legalno prisluškivanim telefonskim razgovorima priznao da upravlja protestima.

"Zato su pošteni i spontani demonstranti vremenom u najvećem broju i odustali od protesta", rekao je Borisov.

On je dodao da je i letos govorio da je pravo na mirne proteste deo demokratije, da je "uvek sa poštovanjem govorio o demonstrantima", da se sa njima sretao i da su uvek nalazili rešenje za njihove zahteve.  

"Sada ti ljudi nisu imali drugi zahtev osim moje ostavke, iako će već u martu biti održani parlamentarni izbori. Tada će pasti odluka", rekao je Borisov.

Bugarski premijer odbacio je kao "propagandu" opozcije i navode iz nedavne Rezolucije Evropskog parlamenta o vladavini prava u Bugarskoj, u kojoj se ukazuje na zloupotrebe prilikom trošenja evropskih fondova i uporno negiranje Sofije da poštuje osnovne vrednosti EU i evropske ugovore.

"U Evropskom parlamentu su se naši politički protivnici pobrinuli da se tako nešto uopšte tvrdi. Poslanici Evropske narodne partije glasali su protiv. One institucije u Briselu koje se time bave činjenično i profesionalno, a ne politički, kao što su Evropska komisija i službe, nisu našle greške u trošenju sredstava", rekao je Borisov.

Borisov je odbacio i sugestiju da u Bugarskoj nema napretka borbi protiv korupcije, navodeći da se vode "brojne istrage" protiv visokih zvaničnika i tajkuna, a na primedbu da nema okončanih postupaka, ukazao je na nezavisnost pravosuđa.

"Vi na zapadu uvek kažete da pravosudni sistem mora biti nezavisan. Mi to isto kažemo. Dakle, kojim instrumentom ja, kao šef vlade, treba da obezbedim da bude više postupaka i osuda", rekao je Borisov.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Vlada Bugarske