Kineski energetski projekti u zemljama centralne i istočne Evrope izazivaju posebnu zabrinutost zbog uticaja na globalno zagrevanje, kvalitet vazduha i biodiverzitet i nose rizik odlaganja energetske tranzicije, navodi u analizi bugarski istraživački institut Centar za studije demokratije (CSD). Autori ocenjuju i da bi rastući kineski "ekonomski otisak" u zemljama regiona mogao da doprinese učvršćivanju već postojeće "zarobljene države".

"Da bi proširila svoj ekonomski uticaj, Kina je iskoristila brojne nedostatke državne uprave i opasnosti zarobljene države u regionu, uključujući netransparentnost međuvladinih sporazuma, zaobilaženje zakona o nacionalnoj konkurenciji i javnim nabavkama i neusklađenost sa ciljevima EU", navodi se u analizi.

Ocenjuje se da mnogi veliki infrastrukturni projekti Kine u regionu iskorišćavaju i dalje učvršćuju korupciju i zarobljavanje ključnih institucija.

"Kombinacija slabe vladavine prava, kleptokratskih elita i neefikasnih regulatornih institucija omogućile su ulazak kineskog kapitala, koji bi mogao dodatno da eksploatiše lokalne ranjivosti i slomi demokratske institucije", ocenjuju autori.

Analizom, koja je deo sveobuhvatne procene ekonomskog uticaja Kine u zemljama centralne i istočne Evrope, obuhvaćeni su Srbija, Kosovo, Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Hrvatska, Bugarska, Rumunija, Grčka, Mađarska i Češka. Poseban naglasak je stavljen na transportnu i energetsku infrastrukturu, koja je deo kineske inicijative Pojas i put.

Kina je bila mnogo aktivnija na Zapadnom Balkanu nego u drugim zemljama CIE, ulažući miljarde dolara u "velike infrastrukturne projekte koji prevazilaze makroekonomske i administrativne kapacitete vlada da njima upravljaju".

Zapadni Balkana je od članica EU privlačniji, pišu autori, jer kineske investicije u tim zemljama ne moraju da poštuju striktna pravila EU o transparentnosti, javnim nabavkama, proceni uticaja i državnoj pomoći.

"Srbija je zemlja u kojoj su kineske investicija najbolje dočekane", navodi se u analizi, podsećajući da se u Srbiji realizuje više od polovine svih kineskih projekata (po vrednosti) koji se sprovode u regionu ili su dogovoreni sa Kinom.

U analizi se navodi da je u Srbiji identifikovano 19 projekata ili akvizicija velikih kompanija, uključujući Koridor 10 i Koridor 11, most Mihajlo Pupin, kupovinu železare Smederevo i rudarsko-topioničarskog kompleksa Bor, kao i da je Kina investirala u modernizaciju dve termoelektrane na lignit Kostolac B3 i Kolubara B.

Autori ističu da su neke od dugotrajnih posledica kineskih investicija u centralnoj i istočnoj Evropi odlaganje energetske tranzicije, neusklađenost sa evropskim ekološkim, konkurencijskim i tehničkim standardima i veća zavisnost od proizvodnje struje iz uglja.

Pojedine zemlje regiona su zbog rasta kineskog ekonomskog uticaja ostale zaglavljene u dugotrajnim, velikim i skupim infrastrukturnim projektima koji su doprineli prevelikoj zavisnosti od kineskog kapitala, istovremeno isisavajući javne resurse iz procesa transformacije ka nisko-karbonskoj ekonomiji.

"Rastuće prisustvo Kine u energetskom sektoru moglo bi da ugrozi ciljeve smanjenja emisija ugljen-dioksida za 2030. I 2050. godinu u članicama EU i primenu evropskog energetskog zakonodavstva u šest zemalja Zapadnog Balkana koje žele da postanu članice", upozoravaju autori.

Prema nalazima analize, kineske investicije u regionu će verovatno biti u sukobu sa poštovanjem principa Evropskog zelenog dogovora. Ti nalazi su dobili na aktuelnosti nakon što je Evropski savet 25. januara usvojio zaključke o klimatskoj i energetskoj diplomatiji, u kojima se navodi da će EU podržati napore zemalja u južnom susedstvu, na Zapadnom Balkanu i u zemljama Istočnog partnerstva u rešavanju ekoloških, klimatskih i energetskih izazova.

Značajan rast trgovinske zavisnosti od Kine je jasno vidljiv u većini zemalja Zapadnog Balkana, što bi moglo da se poveže sa rastom uvoza dobara koje kineske kompanije koriste u realizaciji velikih infrastrukturnih projekata.

"Međuzavosnost između regionalnih ekonomija i Kine moglo bi da podrije političku volju vlada CIE (posebno zemalja koje nisu članice EU) da se pridruže evroatlantskim spoljnopolitičkim odlukama ili deklaracijama koje su protiv geostrateških interesa Kine", navode autori.

Kineske investicije su takođe znatno porasle tokom protekle decenije. Strane direktne investicije su se povećale sa manje od 100 miliona dolara 2009. na oko dve milijarde dolara 2019. Većina najvećih i najviše strateških novih investicija bila je u Srbiji i Grčkoj.

Tokom protekle decenije Kina je u region uložila oko 14 milijaradi dolara (11,6 milijardi evra) kroz grantove, zajmove, akvizicije domaće imovine i ugovore o koncesiji.

Kineske investicije u regionu su veće od ruskih, ali su samo delić svih ulaganja EU u zemlje CIE.

U proseku kineski krediti povezani s projektima iznose 5,6% bruto domaćeg proizvoda (BDP) u regionu, ali u nekim manjim ekonomijama, kao što su Crna Gora i BiH, kineski projekti čine četvrtinu njihovog BDP-a.

Kineske investicije u CIE su fokusirane na četiri ključna sektora – transport, energetika, proizvodnja i telekomunikacije.

CSD je dao niz preporuka koje bi EU mogla da preduzme da bi sprečila dalji rast kineskog uticaja i ublažila opasnosti koje on sa sobom nosi.

EU treba da ojača svoju ulogu primarnog pokretača ekonomskog razvoja u regionu centralne i istočne Evrope tako što će popuniti rupu u finansiranju sprovođenja strateških ekonomskih razvojnih projekata.

Takođe bi trebalo da napravi jasne smernice upravljanja za kineske projekte koje bi nacionalne vlade koristile kao oblik prethodnog odobrenja.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: shutterstock.com