Građani Zapadnog Balkana pritisak na birače smatraju najvećom preprekom za fer izbore, opoziciju, iako su razočarani vlašću, uglavnom ne vide kao kredibilnu alternativu a bojkot generalno ne podržavaju, navodi se u novoj analizi  Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG).

Ipak, navodi se u tekstu, nedavni izbori u regionu pokazali su da su promene moguće, čak i pod neravnopravnim uslovima koji se odnose na slabo izborno zakonodavstvo, zloupotrebu javnih resursa u izborne svrhe, veću zastupljenosti vladajućih partija u medijima u vlasništvu države ili povezanih s njom.

Ishod izbora u Crnoj Gori, piše u analizi, pokazao je da se vlast može smeniti na izborima i sada tako misli 80% građana te zemlje.

Ipak, u regionu je udeo građana koji percipiraju izbore kao instrument promene manji - 56% na Kosovu, 46% u Severnoj Makedoniji, 43% u BiH i samo 38% u Albaniji.

Istovremeno se najvećom preprekom slobodnim i fer izborima smatra pritisak na glasače, npr. putem obećanja ili pretnji u vezi s političkim zapošljavanjem.

U analizi se navodi da je to pitanje manje izraženo u Albaniji i Srbiji, gde 21 odnosno 27% ispitanika u poređenju sa 43% u Crnoj Gori, navodi da pritisak na glasače predstavlja problem.

"To, bar delimično, može objasniti popularnost vladajućih partija u Albaniji i Srbiji: ako status kvo odgovara biračima, oni će manje biti skloni tome da se žale na njega", navodi se u analizi "Bez sigurnog glasa za đavola kojeg poznajete?" BiEPAG.

Ipak, većina ispitanika u svim zemljama, osim Albaniji, gde je to nešto manje od polovine, tvrdi da nisu lično iskusili pritiske, što se u izvesnoj meri povezuje sa strahom od odmazde ili gubitka privilegija.

Istraživanje obavljeno u oktobru na reprezentativnom uzoruku u svim zemljama Zapadnog Balkana pokazalo je i da  stepen poverenja u opoziciju nije visok.

Naime, građani, iako su u najvećoj meri razočarani vlašću, često ne vide opoziciju kao kredibilnu alternativu i kritikuju je zbog neorganizovanosti, razjedinjenosti, nedostatka vođstva, kapaciteta i programa.

Najoštriji stavovi o opoziciji zabeleženi su u Srbiji, gde 84% ispitanika ima loše mišljenje o njenoj efektivnosti, dok je 43% smatra potpuno neorganizovanom.

"S druge strane, na Kosovu, gde su "autsajderske" partije i političke figure proteklih godina ostvarile značajne izborne uspehe, taj procenat je znatno niži - samo 13,4% ispitanika", navele su autorke analize Tena Prelec i Jovana Marović. 

Istraživanje je pokazalo i da se stavovi ispitanika o bojkotu izbora kao instrumentu za promene razlikuju od zemlje do zemlje, iako se bojkot generalno ne podržava.

Navodi se da je u Srbiji, gde bojkot izbora u junu 2020. nije proizveo opipljiv pozitivni ishod za opoziciju, samo 26% ispitanika iskazalo podršku takvoj taktici dok u Severnoj Makedoniji čak 48% ima pozitivan stav o bojkotu.

U analizi se navodi i da je glasanje onih koji žive u inostranstvu slabo zastupljena tema u političkom diskursu i da građani o tome malo znaju.

Autorke analize istakle su da je "promenljivost" vlasti važan preduslov demokratizacije ali da ona mora da dovede do  poboljšanja rada institucija i njihove nezavisnosti da bi imala dugotrajne pozitivne efekte.

Ipak, kako su navele, problem "kolektivne akcije" na Balkanu, odnosno nedostatka poverenja u mogućnost promene, što dovodi do razočaranosti u demokratski proces i manjka volje kod pojedinaca da deluju kako bi doveli do promena, možda nije u tolikoj meri nerešiv kao što su to ranija istraživanja ukazivala.

BiEPAG je zajednička inicijativa Evropskog fonda za Balkan (EFB) i Centra za studije Jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu (CSEES) sa ciljem promovisanja evropskih integracija Zapadnog Balkana i konsolidacije demokratskih i otvorenih zemalja u regionu.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/BiEPAG