Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Јohanson izjavila je 19. februara u Sarajevu da EU ostaje snažan i pouzdan partner BiH u razvoju struktura za upravljanje migracijama, ističući da u rešavanju migrantske krize mora učestvovati cela zemlja.

"Upravljanja migracijama je nacionalna odgovornost. BiH mora razviti jače kapacitete za upravljanje migracijama i cela zemlja mora učestvovati u tome", rekla je Johanson posle sastanka sa delegacijom Saveta ministara BiH.

Navodeći da je nedavno predstavila novi pakt u oblasti migracija, koji bi trebalo da znači novi početak u ovoj oblasti, ona je ocenila da su migracije oduvek bile prisutne i da će ih biti i u budućnosti, ali da je najvažnije njima adekvatno upravljati.

"Migracijski tokovi su se promenili. Naprimer, 2015. godine smo imali u EU više od dva miliona izbeglica iz Sirije. Danas to uglavnom nisu izbeglice, već migranti koji dolaze iz drugih zemalja", kazala je Johanson.

Prema njenim rečima, jedan od predloga u novom paktu je da se migranti koji dolaze iz zemalja koje imaju nisku stopu odobravanja azila već na samim granicama podvrgavaju procesu podnošenja zahteva za azil.

"Moramo napraviti razliku između onih koji imaju pravo ostati i onih koji nemaju, odnosno koji neće dobiti pozitivno rešenje. Takvim ljudima je potrebno omogućiti što brži povratak u njihove zemlje", navela je evropska komesarka.

Ona je dalje kazala da EU ostaje blizak partner BiH na njenom evropskom putu pridruživanja, pozdravivši napredak ostvaren u tom kontekstu, posebno u pogledu usvajanju legislative u oblasti javnih nabavki.

Predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija izjavio je da je Bosna i Hercegovina spremna da bude partner u upravljanju migrantskom krizom, ali ne i njen talac.

Tegeltija je rekao da BiH ne može prihvatiti situaciju tzv. spavača u redovima migranata.

"Ključna stvar za rešavanje migracija su granična kontrola i readmisija migranata i time treba upravljati, u saradnji sa ostalim zemljama koji se suočavaju sa migrantskim talasom", kazao je Tegeltija.

Navodeći da migracijama moraju upravljati države, on je istakao da BiH nosi prevelik teret krize, s obzirom na veličinu zemlje i broj stanovnika.

"U BiH se nalazi veći broj migranata nego što možemo prihvatiti", upozorio je predsedavajući Saveta ministara.

Prema njegovim rečima, tokom sastanka, kome su prisustvovali i njegovi zamenici Vjekoslav Bevanda i Bisera Turković, razgovarano je i o svim pitanjima odnosa BiH i EU, procesu pridruživanja BiH ka EU, kao najvažnijem pitanju, kao i o pandemiji korona virusa.

Komesarka EU za unutrašnju bezbednost 18. februara je bila u migrantskom kampu Lipa kraj Bihaća.

"Vidimo potrebu za boljom podelom tereta migrantske krize, da svi delovi Bosne i Hercegovine budu deo upravljanja migracijama", rekla je tada Johanson, prenosi agencija Hina.

Kamp Lipa nalazi se dvadesetak kilometara od Bihaća, podalje od naseljenih mesta. U njemu je nezvanično smešteno oko 800 migranata, većinom iz Pakistana i Avganistana. Delom je izgoreo u decembru prošle godine, nakon čega je bosanskohercegovačka vojska tu postavila šatore, prenosi Hina.

Ilegalni migranti ranije su većinom bili smešteni u kampu Bira u Bihaću, opremljenom evropskim sredstvima, koji je zatvoren u septembru 2020. zbog protivljenja građana i lokalnih vlasti.

Johanson je rekla da je zatvaranje Bire bila greška. U Lipu je, kaže, stigla zbog zabrinutosti od "humanitarne krize" posle požara.

Premijer Unsko-sanskog kantona Mustafa Ružnić u Lipi je rekao da novi evropski pakt o azilu i migracijama, o čemu Johanson pregovara s državama članicama, predviđa vraćanje migranata na spoljne granica EU, zbog čega će BiH biti "najviše pogođena i na to se mora pripremiti".

"Predviđa se da će BiH biti čekaonica migrantima za azil u evropske zemlje ili za deportaciju u svoje zemlje", kazao je Ružnić.

Premijer županije je delegaciji EK naglasio kvotu migranata za koje njegova županija ima kapacitete, njih 2.500, pa takođe pozvao na pravedniju raspodelu migranata u ostale delove BiH.

"Prepoznati su napori BiH, ali i značajni nedostaci u raspodeli tereta u celoj državi", rekao je ministar sigurnosti BiH Selmo Cikotić u Lipi.

Član predsedništva BiH iz Republike Srpske Milorad Dodik u januaru odbacio mogućnost da se migranti smeste na prostoru njegovog entiteta, rekavši da "na prostoru RS neće biti migrantskih centara".

Prema procenama EK, u BiH se trenutno nalazi oko osam hiljada migranata, a većinu tereta krize snose Unsko-sanski kanton i Sarajevo.

Posle BiH, Johanson 20. februara ide u Albaniju gde će posetiti zajedničku graničnu kontrolu između Albanije i evropske agencije za kontrolu granica Fronteks.

Izvor: Beta

Foto: Beta/Hina/Fena/Muhamed Sadikovic