Aktivnost građana na lokalnom nivou je neophodna za demokratske promene u društvima Zapadnog Balkana, a u ostvarenju tog cilja im može pomoći regionalno povezivanje lokalnih incijativa, rečeno je 15. aprila na onlajn tribini Inicijative za angažovanu demokratiju.

Evropski fond za Balkan i Institut za demokratski angažman jugoistočne Evrope pokrenuli su pre šest meseci Inicijativu za angažovanu demokratiju. Njen cilj je povezivanje lokalnih pokreta i organizacija, istraživača, građana i novinara kako bi se promovisale i ostvarile vrednosti otvorenih, solidarnih i demokratskih društava u regionu Zapadnog Balkana.

Izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan Aleksandra Tomanić izjavila je na tribini "Osvetljavanje Zapadnog Balkana: Zašto će demokratska promena doći samo od građana" da je cilj Inicijative da obezbedi infrastrukturu kako bi se lakše ostvarilo povezivanje lokalne i regionalne dimenzije.

Tomanić je kazala da regionalna solidarnost već postoji, "iako su političari decenijama pokušavali da je unšte", i da se to pokazalo u poplavama, zemljotresima, pandemiji.

Gazela Pudar Draško iz Instituta za za demokratski angažman jugoistočne Evrope rekla je da je regionalna saradnja važna za lokalne inicijative jer pokazuje da negde postoje ljudi koji se bore za iste ciljeve u svojim zajednicama.

"Razmena između lokalnih inicijativa na regionalnoj osnovi je važna jer pokazuje da nismo sami, da negde postoji uspešni slučaj iz kojeg može dosta da se nauči, da pruži model kako ostvariti uspeh", rekla je Draško.

Samir Beharić iz Centra za obrazovanje i druženje Jajce u Bosni i Hercegovini istakao je da je angažovanje "odozdo" jedan od najboljih načina da se reše problemi i motivišu građani na akciju.

"Moje iskustvo mi govori da su lokalne inicijative najefikasniji način da napravite promenu", rekao je Beharić.

Takav pristup, prema njegovim rečima, pomaže u učenju mladih kritičkom mišljenju, što ne postoji u formalnim obrazovnim institucijama, kao i uveravanju da su promene na lokalu moguće.

"U trenutku kada budemo imali mlade koji su kritički svesni sebe, svog društva, političkih institucija, okruženja u kojem žive, u tom ternutku ćemo imati mlade koji će postati stubovi društva Zapadnog Balkana. To je dugoročna perspektiva i potencijal koji takav pristup odozdo ima za generacije koje će graditi društva u budućnosti", rekao je Beharić.

Zato je važno, dodao je, da se mladi organizuju i da pomeraju granice, čime se pravi "odlična osnova za izgradnju demokratskih institucija".

Iva Marković iz organizacije Pravo na vodu u Srbiji istakla je važnost izgradnje poverenja, što je posebno otežano zbog pandemije i ograničenja putovanja i okupljanja.

"Izgubili smo kao društvo poverenje u institucije, ne samo državne, nego i neformalne inicijative", rekla je Marković.

Dodala je da naredni korak, posebno kada su ekološki pokreti u pitanju, treba da bude izgradnja afirmativnog narativa u koji će ljudi da veruju i koji će da privuče širu publiku, umesto da se stalno nešto brani i štiti.

Ukazujući na važnost povezivanja lokalnih inicijativa, Marković je navela primer nedavnog Ekološkog ustanka, koji je, prema njenim rečima, uspeo zaaljujući pretgodnoj saradnji i ujedinjavanju različitih organizacija.

Gresa Hasa iz organizacije Shota u Albaniji izjavila je da radikalna društvena promena ne može da se desi bez učešća žena, kao ni bez Roma, pripadnika LGBT populacije.

"Prava promena može da se ostvari samo odozdo, a žene su tamo na dnu", rekla je Hasa.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Facebook@BalkanFund/screenshot