EU i Zapadni Balkan treba da se usmere ka zajedničkoj agendi jer je proces proširenja danas opterećen nejasnoćama oko puta ka članstvu u EU, ocenio je istraživač Italijanskog instituta za međunarodne odnose (IAI) Mateo Bonomi.

Kao glavne probleme u regionu, Bonomi vidi "trajno socio-ekonomsko nazadovanje, nerešene ustavne sporove i nazadovanje u demokratskim standardima".

Bonomi u tekstu "Suočavanje sa pristupanjem EU u vreme neizvesnosti: Od polovičnih obaveza do preklapanja agendi" piše da je pandemija stavila na test koheziju EU i to ne samo na unutrašnjem planu, već i u odnosima sa strateškim partnerima iz susedstva, počev od zemalja u procesu proširenja na Zapadnom Balkanu.

Pandemija je, kako se čini, samo pogoršala postojeće probleme politike proširenja EU koja se sada, prema Bonomijevim rečima, ruši pod pritiskom vanrednih situacija.

"Proces proširenja EU danas je opterećen nejasnoćama", istakao je istraživač IAI u tekstu koji je objavila briselska Fondacija za evorpske napredne studije (FEPS).

Kako je dodao, EU i Zapadni Balkan treba da pređu na zajedničku agendu za suočavanje sa uzrocima trenutne situacije, odnosno sa "trajnom socio-ekonomskom entropijom i političkim zaostajanjem" u regionu.

Bonomi ističe da se region ne može ostaviti po strani jer se strateški interesi EU preklapaju sa onim na Zapadnom Balkanu na više načina.

Tako su, kako navodi analitičar, kandidati i potencijalni kandidati za EU na Balkanu već deo ekonomskog bloka EU i, kada se po strani ostavi zdravstvena kriza, odgovor na tekuću ekonomsku krizu mora da bude zajednički i uključi region u plan ekonomskog oporavka EU, zelenu i digitalnu tranziciju, irfastrukturne investicije...

Bonomi kaže da Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je jesenas predstavila Evropska komksija, "kako se čini, ne ide dovoljno daleko".  

Naime, navodi Bonomi, ukupan iznos za IPA III, za svih sedam korisnika, realno je isti kao suma iz IPA II i IPA I - oko 12 milijardi evra po cenama iz 2018.

"Instrument pretpristupne pomoći nije uspeo da ubrza proces pristupanja i da se, u poslednje vreme, prilagodi post-pandemijskoj realnosti", napisao je Bonomi dodajući da je veći ekonomski angažman EU u regionu aposlutni imperativ za Uniju ako želi da unapredi otpornost zemalja susedstva koje su joj najbliže.

Zatim, piše Bonomi, i EU i Zapadni Balkan se suočavaju sa izazovima po evropske demokratske vrednosti. Kako navodi, nema sumnje da su nacionalni odgovori na pandemiju olakšali put ka autoritarizmu nekih  zemalja Zapadnog Balkana ali su ti događaji povezani sa borbom za odbranu vladavine prava i demokratskih vrednosti u EU.

Bonomi smatra i da je " žalosno" što je uloga koju su proevropske poruke imale na ključnim parlamentarnim izborima 2020. na Kosovu i u Crnoj Gori bila ograničena jer su ti izbori prve stvarne promene režima u dve zemlje od početka demokratske tranzicije.

"U tom smislu, nema prečica - uvek treba dati prednost demokratskoj političkoj kulturi i braniti je", istakao je istraživač IAI.

"Konačno, angažovanje na Balkanu korespondira sa fundamentalnom potrebom da se ponovo afirmišu evropsko jedinstvo i kohezija pred spoljnim akterima i u sve izazovnijem globalnom okruženju", naveo je Bonomi.

Prema njegovim rečima, produžena ekonomska regresija na Zapadnom Balkanu, obeležena pogoršanjem brojnih makroekonomskih indikatora, jedan je od glavnih uzroka neuspeha reformi domaće uprave i politika EU u regionu.

Siromaštvo i nejednakost u prihodima karakteristike su Zapadnog Balkana - srednja klasa postoji samo nominalno a većina ljudi živi ispod linije siromaštva, navodi Bonomi.

"U 'zarobljenim državama' Zapadnog Balkana oni koji nisu među malobrojnima privilegovanim bogatstvom zavise od milosti aktuelnih vladara kada je reč o pristupu dostojnom zaposlenju, obrazovanju, zdravstvu i drugim javnim dobrima", naveo je Bonomi.

On je zaključio da usmeravanje novca i napora u region koji se bori sa pandemijom ne treba razumeti samo kao akt solidarnosti... već i kao direktno ulaganje u evropsku bezbednost.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta