Predsednici Slovenije i Hrvatske Borut Pahor i Zoran Milanović su u Brdu kod kod Kranja ocenili da je na samitu Procesa Brdo-Brioni postignut kompromis i da je sastanak bio uspešan. Pahor je ipak istakao i da je ovo bio jedan od najtežih sastanaka jer nije bilo lako postići kompromis koji nosi "duboku poruku".

"Verujem da je sastanak bio uspešan pre svega jer su se okupili samo lideri, nismo imali goste. Kada imamo goste svi se okrenu njima i govore samo o svojim državama. Prvi put smo se sastali sami, pogledali jedni druge u oči i razgovarali o problemima u regionu", rekao je domaćin sastanka Borut Pahor  novinarima.

Sastanku povodom desete godišnjice Procesa Brdo-Brioni prisdustvovali su 17. maja čelnici svih članica te inicijative - Albanije, BiH, Crne Gore, Kosova, Severna Makedonije, Srbije i predsednici Slovenije i Hrvatske u svojstvu kopredsedavajućih skupa. Učesnici su na kraju sastanka usvojili zajedničku deklaraciju.

Pahor je rekao da je iz završne deklaracije izostavljen deo o nepromenljivosti državnih granica zbog insistiranja predsednika Srbije Aleksandra Vučića na formulacijama koje bi otvorile beskrajne rasprave.

"Predsednik (Srbije Aleksandar) Vučić nije bio protiv diskusije o zabrani promene granica, ali je predložio takvu formulaciju koja bi praktično anulirala sva diplomatska priznanja Kosova... Dakle bilo je jasno da lako možemo da počnemo raspravu koja se nikada ne bi završila", rekao je Pahor.

On je dodao da je svojim predlogom želeo da se dođe do rezultata koji bio shvaćen kao put napred, a ne unazad "ali je bilo jasno da će Vučić insistirati"... "Rasprava bi bila beskonačna", dodao je.

Vučić je prethodno rekao da je na samitu Procesa Brdo-Brioni bilo govora o promeni granica unutar regiona, ali da se Srbija zalaže za granice koje su utvrđene u UN.

Pahor je istakao da lideri iz regiona imaju odgovornost da se brinu o bezbednosti i blagostanju, te da to nije pitanje u kom treba da se oslanjaju na EU.

Pozvao je EU da u procesu evrointegracija region posmatra u celini.  "(Zapadni Balkan) je geopolitičko pitanje EU. To je oblast okružena državama Unije", rekao je predsednik Slovenije.

Evrointegracija regiona je, istakao je Pahor, uzajaman proces - EU mora ubrzati proširenje, a zemlje Zapadnog Balkana moraju ubrzati reforme.

Milanović je na zajedničkoj konferenciji za novinare takođe rekao da su neki delovi usvojene deklaracije izmenjeni na zahtev Srbije.

"Bilo je određenih sporova, nesporazuma. Recimo da je agenda kosovske predsednice Osmani bila nešto ambicioznija i da su zbog protivljenja Srbije neki delovi naprosto morali biti spušteni. Ja to vidim kao sasvim prihvatljivu cenu dokumenta koji je dobar", rekao je Milanović.

Dodao je da je na sastanku postignut kompromis "u kojem je neko od nečega morao da odustane", te da je jedini motiv samita da Hrvatska i Slovenija pomognu zemljama regiona u procesu evrointegracija.

"Bilateralni problemi država neće moći da budu rešeni u okviru procesa Brdo-Brioni i mislim da bi bilo zdravo da se previše i ne koriste jer to nas je danas pomalo i ometalo u radu", dodao je hrvatski predsednik.

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović kazao je da je na samitu prihvaćen zaključak koji je predložio, da proširenje ili prijem zemalja Zapadnog Balkana u EU i dalje počiva striktno na principu regate uvažavajući ono što je individualni napredak svake od zemalja.

Iz kabineta crnogorskog predsednika saopšteno je da je on predložio da se usvoji zaključak koji bi bio oštro protivljenje idejama promene granica na Zapadnom Balkanu, ali da nije postignut konsenzus oko te ideje.

"Tako da su zaključci ostali bez tog dela, ali prihvaćen je zaključak koji sam takođe predložio, da potenciramo da to naše zalaganje za proširenje ili za prijem zemalja Zapadog Balkana u EU i dalje počiva striktno na principu regate uvažavajući ono što je individualni napredak svake od zemalja", rekao je Đukanović.

On je dodao da Crna Gora već devetu godinu vodi proces pregovora sa EU, da je ostvarila je značajan napredak, značajniji od svih drugih zemalja.

"Naravno, imamo svest o tome da bi bilo jako važno da čitav region u bliskoj budućnosti postane deo EU. To bi bila najpouzdanija garancija stabilnosti, ekonomskog i demokratskog prosperiteta, ali ne želimo da se odreknemo godina u kojima smo posvećeno radili na reformama i koje su nas dovele do članstva u NATO, i do današnje pozicije u kojoj je Crna Gora jedina zemlja aspirant koja je zatvorila sva pregovaračka poglavlja", rekao je Đukanović.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odvojeno se obratio medijima posle sastanka i nije prisustvovao zajedničkim izjavama, a iz Slovenije je otputovao u Brisel na sastanak sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom.

Izvor: Beta

Foto: Beta