Vođe Zapadnog Balkana i visoki prestavnik EU Žozep Borel složili su se na neformalnoj večeri u Briselu da je integracija Zapadnog Balkana ključni strateški cilj u zajedničkom interesu Evropske unije i regiona.

Borel i šestoro lidera Zapadnog Balkana razgovarali su o budućnosti regiona i glavnim izazovima sa kojima se suočava. Pored zapadnobalkanskih lidera večeri je prisustvovao i evropski komesar za proširenje Oliver Varheji.

Evropska spoljnopolitička služba (EEAS) saopštila je da su "u otvorenoj i iskrenoj atmosferi" Borel i vođe Zapadnog Balkana imali stratešku razmenu mišljenja o tome kako da ubrzaju reforme da bi ostvarili očekivanja građana o integraciji u EU kao i o pristupima za jačanje pozitivnog i konstruktivnog narativa u regionu i o regionu.

Vođe su potvrdile svoju čvrstu posvećenost regionalnoj saradnji, a tim sastankom Borel je oživeo tradiciju neformalnih sastanaka vođa Zapadnog Balkana, navodi se u saopštenju i dodaje da će slična okupljanja biti organizovana i u budućnosti.

Na sastanku su 18. maja uveče učestvovali pored predstavnika EU premijeri Srbije Ana Brnabić, Severne Makedonije Zoran Zaev, Albanije Edi Rama, Kosova Aljbin Kurti, predsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija i predsednik Crne Gore Milo Djukanović.

Borel je uoči sastanka izjavio da će biti sagledani ne samo proširenje EU, nego i širi geopolitički izazovi u regionu. On je rekao da je to prilika da se čuje kako se gleda na izazove na Zapadnom Balkanu, strateškom području za Evropu, a cilj je da se čuju stanovišta, brige, i zamisli evropskih partnera, i da zajedno razmisle kako mogu bolje da rade u korist zajedničke budućnosti.

"Nadam se da će nam ta razmena pomoći da bolje razumemo region i kako da zajedno delamo da bismo se pozabavili tim širim geopolitičkim izazovima s kojima se oni suočavaju", rekao je Borel u video poruci uoči sastanka.

Takođe, dodao je, treba da sagledaju šire političke prilike u regionu, ne samo kad je reč o proširenju, ulasku u EU, već i sa stanovišta geopolitičkog pristupa celom regionu.

"EU je na zasedanju šefova diplomatija prošle nedelje stala na stanovište da je Zapadni Balkan jedan od glavnih prioriteta za Uniju i postignuta je saglasnost da se osnaži predanost tom regionu i svako ko razume zbivanja u regionu razume da se to ne dovodi u pitanje, ali se to mora učiniti vidljivim", rekao je Borel.

On je dodao da se dosad mahom razumevalo da taj proces ide brže ili sporije, uz otvaranje i zatvaranje poglavlja, ali danas žele sveukupan geopolitički pristup regionu, a ne da se samo usredsrede na proširivanje.

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev izjavio je uoči neformalne večere sa Borelom da očekuje da EU ispuni obećanje i da sa Skopljem započne pristupne pregovore u prvoj polovini ove godine.  Zaev je istakao da je Severna Makedonija mnogo uradila i da je sada vreme da EU isporuči obećano i to bez odlaganja.

"Republika Severna Makedonija je završila sve svoje obaveze koje proizlaze iz liste kriterijuma za početak završnog pregovaračkog procesa za pristupanje u članstvo EU. To je Evropska komisija prepoznala u njenim izveštajima za napredak Evropskom savetu i liderima zemalja članica veoma jasno stavila do znanja da (naša) zemlja ima bezuslovnu preporuku za početak pregovora", rekao je Zaev.

Premijer Severne Makedonije je precizirao da očekuje odluku za prihvatanje Pregovaračkog okvira, održavanje prve međuvladine konferencije sa EU i da početak pregovora bude ozvaničen još za vreme portugalskog predsedavanja Unijom, u prvoj polovini ove godine.

"Predstavnici EU znaju i razumeju da naš makedonski identitet i makedonski jezik nisu i ne mogu nikad biti (tema) za pregovore. Znaju i razumeju da to nikada nije bilo, niti treba da bude na evropskom stolu za pregovore o članstvu Severne Makedonije u EU", istakao je Zaev.

Sofija je krajem 2020. godine stavila veto na usvajanje Pregovaračkog okvira i početak pregovora EU sa Skopljem, uz obrazloženje da Severna Makedonija ne ispunjava dogovor o dobrosusedstvu, ali i zahtevom da prizna bugarske korene makedonskog identiteta i jezika.

Zaev je dodao da je Severna Makedonija "u svakom trenutku spremna i da ima apsolutno dobru volju da o pitanjima bilateralnog karaktera razgovara sa Bugarskom u svako vreme i bez toga da to utiče na njeno pristupanje EU".

Premijer Kosova Albin Kurti je u Briselu zatražio da nezavisnost Kosova prizna i pet članica EU koje to do  nisu uradile, preneli su prištinski mediji.

"Potvrdili smo interesovanje i spremnost da napredujemo ka EU i istovremeno razgovarali sa prijateljima i kolegama ovde u Briselu kako da nam pomognu u sprovođenju reformi u našim zemljama, a sa druge strane ubediti pet država članica da priznaju nezavisnost Kosova", rekao je Kurti posle susreta balkanskih lidera sa Borelom.

Kurti je ponovio potrebu da EU liberalizuje vizni režim za građane Kosova i naglasio da je to jedina zemlja u Evropi čija je mladost izolovana. On je rekao da je Kosovo zemlja sa talentovanim mladim ljudima koji vide EU kao priliku i da tamo studiraju i rade, a zatim se vrate i daju doprinos svojoj zemlji.

"Potrebna nam je liberalizacija viza. Mi smo jedina zemlja u Evropi koja nema liberalizaciju viznog režima, što je najveća prepreka talentovanim mladim ljudima na Kosovu da studiraju i posluju. Prosečna starost na Kosovu je 30 godina i sa tako talentovanom omladinom toliko je štetno imati ovaj zid izolacije", rekao je Kurti.

Kurti je potvrdio i da će se u nastavku dijaloga Beograda i Prištine, sredinom juna sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, da bi razmotrili kako nastaviti sa dijalogom i koje će biti novo poglavlje razgovora.

"Moramo se usaglasiti kako ići napred sa procesom jer ne možemo nastaviti kao što je bio slučaj u prethodnim godinama i sa prethodnim vladama. Želimo dobro pripremljen dijalog gde ćemo svi biti ravnopravni”, izjavio je Kurti, dodajući da konačni ishod treba da bude međusobno priznanje koje bi "doprinelo trajnom miru i stabilnosti na Balkanu".

I premijerka Srbije Ana Brnabić izrazila je nadu da će prvi sastanak u okviru dijaloga Beograda i Prištine biti zakazan tokom juna. Na pitanje novinara da li je razgovarala sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem, Brnabić je odgovorila da nije bilo direktnog razgovora, ali da je atmosfera na večeri sa Borelom bila korektna.

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović ocenio je posle neformalne večere sa Borelom da su zemlje Zapadnog Balkana danas udaljenije od EU nego što su bile 2014. godine.

"Ovo je poslednji trenutak da naše odnose sa Evropskom unijom učinimo jasnim, moramo znati da li je zaista realna perspektiva zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji u dogledno vreme, i moramo definisati jasan vremenski okvir", istakao je Đukanović.

U suprotnim će, kako je ukazao Đukanović, prazan prostor na Zapadnom Balkanu koristiti treće zemlje, preneo je njegov kabinet u Podgorici.

Odgovor EU o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana je, prema oceni Đukanovića, "minimum korektnosti i partnerske odgovornosti".

"Podsetio sam da smo na početku mandata ove Evropske komisije imali nekoliko veoma opmističnih ocena o evropskoj budućnosti Zapadnog Balkana, ali su paralelno stizale i druge ocene, iz drugih evropskih centara, koje su bile kontradiktorne tim najavama", naveo je Đukanović.

Predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija, koji je boravio u dvodnevnoj zvaničnoj poseti Briselu, potvrdio je da je BiH odlučna da postane deo evropskih društvenih, ekonomskih i političkih struktura.

Tegeltija je u bilateralnom susretu sa Borelom ocenio da bi dodeljivanje statusa kandidata za članstvo BiH dalo snažan podstrek provođenju reformskih procesa i intenziviranju političkog dijaloga o teškim pitanjima.

On je istakao predanost Saveta ministara BiH evropskom putu, uz puno uvažavanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i ustavnih nadležnosti svih nivoa vlasti u BiH, saopšteno je iz Saveta ministara BiH.

Tegeltija je naglasio da je osnovna pretpostavka za uspešnu realizaciju svih procesa u kontekstu evropskih integracija intenzivna komunikacija i dijalog, što je, kako je naveo, od marta 2020. godine gotovo onemogućeno i odražava se na sve procese.

"Na sastanku je razgovarano o aktuelnim političkim i ekonomskim temama u kontekstu prevazilaženja krize izazvane pandemijom virusa korona, unapređenju regionalnih odnosa, te evropskim integracijama", navedeno je u saopštenju.

Tegeltija i Borel, dodaje se, zajednički su ocenili da je snažan, stabilan i prosperitetan Zapadni Balkan u interesu i EU i regiona, kao i da je u narednom periodu neophodno raditi na unapređenju regionalne saradnje kao mehanizma za napredovanje ka EU.

Izvor: Beta

Foto: EEAS