Većina građana Zapadnog Balkana je zadovoljna bezbednosnom situacijom u regionu, a kao najveću pretnju bezbednosti vide organizovani kriminal, pokazali su rezultati istraživanja "Sekjuri miter (SecuriMeter) Zapadnog Balkana" koje je 24. maja predstavio Savet za regionalnu saradnju (RCC).

Građani regiona najveću važnost daju prevazilaženju izazova koji se odnose na teški i organizovani kriminal i finansijski kriminal (92%), sledi rad na suzbijanju terorizma (88%), migrantska kriza (86%) i nasilni ekstremizam i onlajn bezbednost (84%).

Generalna sekretarka RCC Majlinda Bregu izjavila je da je pandemija kovida-19 otkrila kritične nedostatke u svim aspektima naših društava, ali i jasno pokazala da bezbednosne pretnje "ne uzimaju odmor".

"Sada kada su mnogi prešli na rad na daljinu i kada su organizacije ometene naporima da se izbore s virusom, upravljanje rizicima i bezbednošću mora da bude opreznije nego ikad", rekla je Bregu.

Istakla je da podatak da samo 2% ispitanika nema ili odbija da kaže svoje mišljenje pokazuje da je pitanje bezbednosti veoma polarizovano i da gotovo svi ispitanici imaju jasan stav o tome.

Bregu je ukazala da je 82% učesnika ispitivanja navelo organizovani kriminal kao najveću bezbednosnu pretnju, a da većina njih, 55%, smatra da korupcija doprinosi njegovom postojanju.

Istakla je i da 77% anketiranih smatra da su lažne vesti veliki problem, a 76% da dezinformacije predstavljaju novi način ratovanja.

Gotovo svi ispitanici (94%) u Severnoj Makedoniji vidi lažne vesti ili dezinformacije kao mogući problem za njihovu zemlju. Tako smatra 86% građana Srbije, 83% Albanaca, 74% građana Bosne i Hercegovine, 67% Crne Gore i 57% Kosova.

Bregu je istakla i da je 70% ispitanika reklo da su bezbednosne pretnje prešle u digitalni svet i da strahuje da bi njihova deca ili mladi rođaci mogli da budu radikalizovani onlajn.

"Onlajn ekstremizam i radikalizam predstavljaju više globalni nego nacionalni izazov što saradnju čini još neophodnijom", kazala je Bregu.

Brigadni general i komandant štaba NATO-a u Sarajevu Erik Folkeštad istakao je da nijedna nacija ne može niti treba sama da se bori protiv bezbednosnih izazova.

Folkeštad je istakao da je princip "zajedno smo jači" princip na kome je i NATO zasnovan.

"U pandemiji smo videli koliko efikasniji odgovor na krizu može da bude i koliko društva možemo da učinimo bezbednijim radeći zajedno", rekao je Folkeštad.

Direktor za Jadranski region i Zapadni Balkan u Generalnoj direkcija za Evropsku uniju u Ministarstvu spoljnih poslova i međunarodne saradnje Italije Andrea Kaskone takođe je istakao važnost regionanle saradnje u suočavanju s bezbednosnim izazovima.

"Velika većina bezbednosnih pretnji nije ograničena na jednu zemlju, već se preliva na ceo region", rekao je Kaskone, navodeći da je padnemija primer važnosti saradnje u prevazilaženju izazova.

Kaskone je istakao da je bezbednost važna za građane, za kompanije i investitore, i za kreatore politika, a da je percepcija javnosti o tim pitanjima važno sredstvo da vlade regiona razumeju kompleksnost izazova s kojima se suočavaju.

Bezbednost regiona je, dodao je, važna i za države partnere, počevši od susednih zemalja, među kojima je Italija, kao i za evropsku perspektivu regiona.

Istraživanje je pokazalo da 64% građana Zapadnog Balkana veruje da je region bezbedno mesto za život, a 56% je zadovoljno ličnom bezbednošću.

Kao probleme koji imaju najnegativniji uticaj na njihov osećaj bezbednosti naveli su ekonomsku krizu, siromaštvo i socijalnu isključenost (63%),  organizovan kriminal, trgovinu narkoticima, nasilje ili vandalizam (58%), pandemiju (53%), prirodne katastrofe, klimatske promene i zagađenje (29%) i migrantsku krizu (26%).

Prema rezultatima istraživanja, 70% ispitanika veruje da migranti povećavaju bezbednosni rizik za njihovu zemlju, 68% smatra da treba da budu zatvoreni u pritvorne centre, a 62% da treba da budu proterani iz zemlje ako krše njihove zakone ili koriste falsifikovane dokumente.

Kada je u pitanju borba protiv teroritma, istraživanje je pokazalo da su ljudi svesni da je neophodna saradnja i razmena informacija u regionu i sa EU.

Za efikasniju borbu protiv terorizma potrebne su zajedničke akcije policije i snaga bezbednosti zemalja regiona, smatra 59% ispitanika, 53% smatra da je potrebna međusobna razmena informacija, a 58% da je potrebna razmena informacija sa EU partnerima.

Istraživanje je obuhvatilo i pitanje posedovanja oružja. Samo 6% ispitanika je reklo da bi razmotrilo da ima oružje, a 91% ne bi, što je znatno više nego u ranijem istraživanju, kada se protiv toga izjasnilo 70% anketiranih.

Oko polovine onih koji bi razmotrili posedovanje oružja učinili bi to zbog zaštite i bezbednosti, a četvrtina radi sporta i lova.

To pitanje je u velikoj meri povezano sa poverenjem u policiju i bezbednosnom situacijom u zemlji, kao i sa nacionalnom tradicijom i kulturom i ranijim iskustvom ili izloženosti oružanom nasilju, rečeno je na konferenciji.

U istraživanju, sprovedenom u januaru i februaru ove godine, učestvovalo je 6.000 ljudi.

Istraživanje je sproveo Indago kao poduhvat RCC-a u saradnji sa platformom za Integrativno upravljanje internom sigurnošću (IISG), Centrom za kontrolu malog oružja i lakog naoružanja u Jugoistočnoj Evropi (UNDP/SEESAC), Regionalnom inicijativom za migracije, azil i izbjeglice (MARRI), Inicijativom za prevenciju i spremnost u slučaju katastrofa u Jugoistočnoj Evropi (PDPI- SEE) i OBCT-om.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: RCC