Učesnici panel-diskusije o uticaju potencijalnog članstva u Evropskoj uniji na građane su istakli da je podrška demokratiji tesno vezana za ekonomski uspeh i položaj pojedinca i skrenuli pažnju na problem izvoza "ljudskog kapitala" i stvaranje "društveno-ekonomskog 'Berlinskog zida" oko zemalja Zapadnog Balkana.

Dušan Reljić iz Nemačkog instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja rekao je 27. maja da će narednih sedam godina svaki žitelj Zapadnog Balkana od EU kao razvojnu pomoć dobiti oko 500 evra  dok će Hrvatska, kao članica Unije, dobiti 5.200 evra po stanovniku.

"Sve će biti više udaljavanja, jer same zemlje Zapadnog Balkana ne mogu da akumuliraju dovoljno novca ni da privuku dovoljno novca iz inostranstva, da bi ostvarile prosečne godišnje priraštaje od 6, 7% društvenog proizvoda, koliko bi bilo neophodno da za 30 godina dostignu prosek EU", rekao je Reljić u onlajn diskusiji.

On je na panelu pod nazivom "Koliko košta (ne)biti članica Unije?" naveo da sva ispitivanja pokazuju da "podrška demokratiji u zemljama Zapadnog Balkana opada, a raste podrška autoritarnim političkim sistemima".

Reljić je takođe rekao da ljudi u regionu primećuju da njihov život nije postao bolji i da sada ne može da se kaže da će deca živeti bolje od roditelja.

Da bi se tome stalo na put, kako je rekao, treba imati državnu investicionu politiku koja mora da obezbedi i privrednim subjektima veće mogućnosti i da spreči dalje raslojavanje društva.

Mojmir Mrak sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani rekao je da uključivanje Zapadnog Balkana u EU sa stanovišta budžeta nije velika stvar i da problem uključivanja regiona u EU nije finansijske prirode, već da je reč o drugim problemima.

"Uključivanje Zapadnog Balkana u EU ne remeti budžet Unije jer nije u pitanju veliko tržište", rekao je Mrak na panelu.

Član Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU Nebojša Lazarević je izrazio mišljenje da 2025. godina, koja formalno figurira kao ciljana godina članstva za Srbiju, nije realna, kao i da je dobra ciljana godina 2028.

On je kao očigledne troškove nečlanstva u EU naveo "ljudske troškove", jer se beleži veliko iseljavanje najproduktivnijeg dela stanovništva.

Kao odgovor koliko košta biti nečlanica EU, Lazarević je naveo da bi bila očigledna korist od članstva u finansijskom smislu, ali je istakao i da bi struktura te potrošnje bila drugačija.

"Najveći deo novca išao bi kroz direktna plaćanja u poljoprivredu, infrastrukturu, dok se taj novac danas pre svega koristi kroz tehničku pomoć za reforme, a to u finansijskom smislu znači da sada najveći deo tog novca potroše međunarodne konsultantske kuće koje pružaju takve usluge", rekao je on.

Lazarević je rekao i da se trošenje sredstava iz fondova EU pokazalo kao problem u svim zemljama Centralne i Istočne Evrope. "Međutim, zemlje su posle nekog vremena počele da uče, i sada imamo primer Poljske koja troši više od 100% fondova, tj. povlači iz fondova koje druge zemlje ne potroše".

On se složio sa Reljićevom konstatacijom o nastanku "društveno-ekonomskog 'Berlinskog zida" i ocenio da EU uzima ono sto je najvrednije, dok postoji realna opasnost da Zapadni Balkan, ako ne uđe u Uniju za narednih 10 godina, "postane starački dom Evrope, a da sve što je vredno ode na Zapad".

"Troškovi (ne)pristupanja su i ljudski. Veliki deo mladih razmišlja o odlasku, a kada budemo članica, to će biti još lakše. Da li će se nastaviti, zavisi od nas - da li ćemo životariti na EU pomoći ili članstvo iskoristiti kao podstrek za razvoj", rekao je Lazarević.

Lazarević je rekao i da je neophodno da se javna uprava dovede na nivo da može da planira i iskoristi sve mogućnosti koje se otvaraju članstvom u EU.

Evropska integracija je odlično sredstvo da se izvrši celokupna društvena, politička i ekonomska transformacija zemlje, zaključio je Lazarević.

Vebinar je održan u organizaciji Centra za evropske politike i Delegacije EU u Srbiji.

Izvor: Beta

Foto: CEP