Evropskoj uniji potrebna je nova opcija za Zapadni Balkan, a predstojeći samit EU-Zapadni Balkan u Sloveniji je prilika da se odustane od fikcije proširenja i pronađu novi putevi približavanja regiona, piše švajcarski dnevnik Noje ciriher cajtung (NZZ).

List u komentaru ocenjuje da su odnosi EU i šest zemalja Zapadnog Balkana postali duboko neiskreni, a da glavnu krivicu za to snosi Unija, čije se članice i Komisija uporno drže prazne retorike o "evropskoj perspektivi" i "zajedničkim vrednostima", iako je svim stranama već godinama jasno da neće biti proširenja EU na Balkanu.

Ekonomisti već dugo kao izlaz iz te situacije predlažu da se region veže uz EU i da mu se omogući pristup budžetu Unije, podseća NZZ, precizirajući da je takav predlog poslednji put formulisan i u opsežnoj studiji Bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije i Fondacije Bertelsman.

Švajcarski dnevnik ocenjuje da EU sa Evropskim ekonomskim prostorom (EEA) i pristupom jedinstvenom evropskom tržištu već ima model koji može da ponudi balkanskoj šestorki.

Pristup bi bio uslovljen korenitim reformama, ali je ta prepreka premostiva, za razliku od one koja stoji pred članstvom u EU, piše NZZ, dodajući da bi "priča o evropskoj perspektivi tako ponovo dobila na sadržaju".

"Ali, da bi to bilo moguće, potrebno je odustati od fikcije punog članstva. A izgleda da postoji strah od tog trenutka istine (koju svi znaju). Možda i zato što se Brisel i zemlje članice plaše da onda neće imati uticaj na region", piše NZZ.

Evropska unija, piše list, može da bude faktor moći samo ako raspolaže verodostojnim podsticajima i mogućnostima sankcionisanja, kojima može da utiče na ponašanje partnerskih zemalja. "To bi imalo smisla i utoliko što se Srbija, najvažnija zemlja regiona, neskriveno nudi Kini. Beograd profitira od kineske podrške a zauzvrat izigrava predstražu Pekinga na granicama EU", piše list

Međutim, sve ukazuje da 3. samit EU-Zapadni Balkan, koji Slovenija kao predsedavajuća EU organizuje 6. oktobra, "proteći u duhu 'idemo dalje', piše list i podseća da je EU već najavila investicioni plan od 9 milijardi evra za jačanje privrede i saobraćajne infrastrukture regiona i privlačenje stranih investicija.

"Time će se nešto i postići, ali to neće izazvati promenu trenda. Isto kao ni strategija Brisela i Berlina da se kroz regionalnu ekonomsku saradnju podstakne rast i uporedo reše i bilateralni problemi između zemalja naslednica bivše Jugoslavije", piše NZZ.

"Naravno da ima smisla da susedne zemlje što pre i što brže uklone sve prepreke koje ometaju zajedničko tržište. Ali to od šest siromašnih zemalja neće stvoriti bogati region", zaključuje NZZ.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP