Samit EU-Zapadni Balkan u Sloveniji predstavlja korak napred u evropkim integracijama, ocenili su danas učesnici onlajn debate i saglasili se da je važno što će takvi sastanci postati redovni, ali da je potrebno popraviti komunikaciju između Brisela i zemalja regiona.

Šefica sektora za evropske integracije u Delegaciji EU u Srbiji Andrea Hohuber izjavila je da je samit, održan 6. oktobra na Brdu kod Kranja, "definitivno korak napred" i da dogovor o redovnom održavanju takvih sastanaka pokazuje statešku važnost regiona.

Govoreći na onlajn konferenciji "EU - Zapadni Balkan Brdo samit - bez napretka ili korak napred?", Hohuber je istakla da je vladavina prava u centru angažovanja EU sa regionom i da zato ima visoko mesto u deklaraciji usvojenoj na samitu.

"Vladavina prava takođe ima istaknuto mesto u Ekonomskom i investicionom planu, jer samo kada je vladavina prava osigurana u zemlji investitori će doći, jer oni žele da ulažu samo ako mogu da se oslone na sudski sistem i pluralističke medije", rekla je Hohuber.

Ona je kazala da se EU nada da će tokom slovenačkog prededavanja biti održana još jedna međuvladina konferencija sa Srbijom i Crnom Gorom i da EU podržava otvaranje klastera sa Srbijom, dodajući da je urađen važan tehnički posao.

"Ali članice neće samo gledati tehnički napredak, vraćaće se na vladavinu prava, gledaće celokupnu situaciju u zemlji da bi ocenila da li može da nastavi pristupne pregovore", dodala je.

Hohuber je rekla da je komunikacija veliki izazov i da EU i Zapadni Balkan moraju da pošalju poruku građanima da je Unija najveći investitor i donator u regionu.

Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić takođe je ocenila da je samit korak napred i da se u deklaraciji jasno vidi u kom pravcu ide dalje proces proširenja.

"To je sektorska, funkcionalna integracija regiona, dok je institucionalna integracija na čekanju", rekla je Minić, istakavši da je važno što je dogovoreno da se takvi samiti održavaju jednom godišnje.

Ona je ukazala na potrebu unapređenja komunikacije, odnosno informisanja o tome koliko je EU pomogla regionu, mada je to, kako je dodala, hroničan problem.

Minić je ocenila da je loše što se već dve godine ništa ne dešava, a da je posebno veliko razočaranje za region što nisu otvoreni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

"EU je jako mala i mora da postigne neke uspehe pre svega na svom kontinentu, u regionu koji je okružne zemljama EU. Ako tu nema pomaka onda EU pokazuje svoju nemoć", rekla je Minić na konferenciji koju su organizovali Evropski pokret u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert.

Generalni sekretar Bledskog strateškog foruma i nacionalni koordinator za Zapadni Balkan u Ministarstvu spoljnih poslova Slovenije Peter Grk ocenio je da je samit sam po sebi bio korak napred jer je vraćen fokus i pažnja EU na region, kao i zato što je postignuta saglasnost da je proširenje i dalje reč koja je na agendi i cilj oko kojeg se slažu sve članice.

"Redovnim održavanjem samita i uvođenjem proširenja u deklaraciju hoćemo da vratimo fokus na region i da izvršimo pozitivan pritisak na političke lidere u regionu da počnu da sprovode neophodne reforme", izjavio je Grk.

Prema njegovom mišljenju, odnosima Zapadnog Balkana i EU nedostaje komunikacija, posebno promovisanje onoga što EU radi u regionu, ali da je to sada otežano jer nema istinskog napretka u procesu proširenja.

"Građanima i regionu je potrebna nada, perspektiva da bi mogao da napreduje", rekao je Grk i ukazao da za godinu i po dana, otkad je usvojena nova metodlogija, nijedna zemlja nije otvorila ni zatvorila poglavlja ni klastere.

Prema njegovim rečima, zemlje EU optužuje zemlje Zapadnog Balkana da ne rade dovoljno po pitanju reformi, a države regiona optužuju EU da nije ozbiljna po pitanju proširenja i da odugovlači ceo proces, pa je ključno pitanje ko če učiniti prvi pomak.

Generalna sekretarka organizacije Europa Nostra Sneška Kvadvlih Mihailović smatra da deklaracija usvojena na samitu predstavlja značajan korak u dobrom pravcu, jer se umesto procedurama i metodologijama bavi konkretnim politikama koje su od strateškog značaja i za EU i za Zapadni Balkan.

"Pristup je pozitivan, sveobuhvatan i gotovo nijedna oblast važna za kvalitet društva, demokratije, održivog razvoja, zaštite životne sredine nije zaobiđena", rekla je Kvadvlih Mihailović.

Ona je istakla da deklaracija sadrži jednu značajnu novinu koja se odnosi na agendu za inovacije i oblasti nauke, istraživanja, kulture, omladine, sporta, "s naglaskom na ulaganja u ljudski kapital koja su od presudnog značaja za uspešan proces integracije Zapadnog Balkana".

"Insistira se na tome da sve politke budu zasnovane na znanju i struci, to je velika promena jer znamo da postoji problem ne samo s korupcijom nego i nekompetentnošću donošenja odluka", rekla je.

Kvadvlih Mihailović je dodala da to što je drugi paragraf posvećen ključnim pitanima vladavine prava, slobodnih medija i civilnog društva znači da je "svima jasno da je to najveći problem, pogotovo u Srbiji, a situacija se samo pogoršava".

Dodala je da se sama EU suočila s velikom greškom da je poslednjih 10-20 godina prioritet davala ekonomiji, finansijama, a da su demokratija i evropske vrednosti zapostavljene i da zbog toga sada plaća veliku cenu jer pojedine članice EU imaju ozbiljne probleme s vladavinom prava.

"Proteklih godina došlo je do konačnog osvešćenja u EU da ako nastave da govore samo o ekonomiji a zaborave ljudski kapital i evropske vrednosti može doći do kolapsa čitave evropske integracije", rekla je Kvadvlih Mihailovići dodala da to osvešćenje utiče i na odnos prema zemljama Zapadnog Balkana.

Direktorka Instituta za evropsku politiku u Skoplju Simonida Kačarska ocenila je, međutim, da posle samita i dalje postoji "manje-više status kvo".

"Čuli smo dosta najava, ali nije bilo nekog konkretnog koraka napred", rekla je Kačarska, istakavši da u deklaraciji nije pomenuto članstvo niti pregovori s bilo kojom zemljom.

Regionu je potreban pozitivan pritisak kada je u pitanju vladavina prava koja se, kako je dodala, s pravom naglašava u deklaraciji, posebno s obzirom na izazove s kojima se EU trenutno suočava u nekim svojim članicama.

Kačarska je ocenila da je EU uvek imala problem s komunikacijom, čak i sa državama članicama i sa svojim građanima i da ta komunikacija mora da se popravi.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: EPuS/Facebook