Američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) izjavio je 26. oktobra da su Zapadnom Balkanu potrebni politički lideri posvećeni evropskoj integraciji, otvoreni za dijalog, koji će se baviti prilikama 21. veka a ne problemima iz prošlosti.

"Ključ za jači Zapadni Balkan je onaj koji stvara inkluziju, a ne isključenje, integraciju a ne dezintegraciju, etničko pomirenje a ne nacionalističke politike", kazao je Eskobar na Beogradskom bezbednosnom forumu.

Eskobar je rekao da je jedan od najvećih i najzrazočaravajućih izazova to što se "mnogi političari nisu razvijali u svom razmišljanju" i da se i dalje raspravlja o problemima iz 1990-ih koje je trebalo političkom voljom odavno rešiti.

"Trebaju nam politčari posvećeni težnji ka EU, volji naroda, ali nažalost to nije uvek slučaj. Vidimo neke uznemirujuće trendove u koncentraciji moći u političkim partijama, u koncentraciji ekonomskih mogućnosti samo kod ljudi povezanih s tim partijama", rekao je.

Dodao je da je Ministarstvo finansija Srbije, koje je tako uspešno upravljalo ekonomijom, u isto vreme ispitivalo aktivnosti organizacija civilnog društva koje su kritikovale vladu.

"Izbor za Zapadni Balkan biće koja vrsta lidera će se izdići iz regiona. Da li će to biti lideri koji će prigrliti ideju ekonomskog čuda, ekonomije vredne 125 milijardi dolara i tržišta od 20 miliona ljudi, ili će se i dalje baviti pitanjima iz 1990-ih. To je izbor za narod, ne za medjunarodnu zajednicu", rekao je Eskobar.

Dodao je da su sankcije sredstvo koje će biti korišćeno ali da neće biti primarno sredstvo, pa čak iako budu korišćene sankcije nisu rešenje za Balkan.

"Rešenje su izbori, motivacija stanovnika, učešće javnosti u političkoj sferi", rekao je Eskobar i dodao da lideri moraju da otvore dijalog sa civilnim društvom i opozicijom.

Visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta je rekao da je politika svake američke administracije od bivšeg američkog predsednika Bila Klintona (Bill Clinton) bila da svih šest zemalja Zapadnog Balkana treba da budu deo Evropske unije i to ubrzo i da region može da računa na SAD kao partnera.

"Mnoge zemlje su napravile ogroman napredak i nadam se da ćemo sa evropskim kolegama uspeti da ubedimo članice da nisu toliki rizik koliko su mogućnost", rekao je Eskobar.

Dodao je da je svaka zemlja koja je postala članica EU postala više demokratska, stabilnija i prosperitetnija.

Eskobar je istakao da je Zapadni Balkan veliki pokretač ekonomskog rasta, dodajući da je ekonomija Srbije od 2000. godine porasla sedam puta.

Izrazio je podršku ekonomskoj saradnji zemalja Zapadnog Balkana bilo, kako je rekao, kroz Zajedničko regionalno tržište ili inicijativu Otvoreni Balkan.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre (Giaufret) izjavio je da za Brisel članstvo zemalja Zapadnog Balkana u Uniji nema alternativu.

Žofre je ponovio da je u Izveštaju Evropske komisije podvučena obnovljena posvećenost Srbije reformama u okviru evropskih integracija, ali i da je ukazano da još mnogo toga treba uraditi, posebno u oblasti pravosudja, slobode medija i izražavanja, podrške civilnom društvu, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i ratnih zločina.

"Ustavne promene i izborne reforme pokazuju obnovljenu posvećenost da se ide u dobrom pravcu", rekao je Žofre.

Ambasador EU je istakao da Beograd i Priština treba da iskorite priliku za postizanje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa.

"Obnovljena saradnja i angažovanje EU, zajedno sa SAD, na Zapadnom Balkanu znak su transatlantskog jedinstva, što je pokazano i zajedničkom izjavom visokog predstavnika EU Žozepa Borela (Josep Borrell) i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena (Anthony) pre nekoliko dana", rekao je Žofre.

Dodao je da je dijalog koji organizuje EU jedina platforma za efikasno rešavanje kosovskog pitanja.

"Činjenica da je u Briselu postignut dogovor o registarskim oznakama pokazuje da dijalog može da donese rezultat", rekao je Žofre.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Screenshot