Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit ocenio je da Republika Srpska (RS), na čijem čelu je Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, ugrožava mir i stabilnost, ne samo u toj zemlji, već i u regionu.

"Bosna i Hercegovina se suočava s najvećom egzistencijalnom pretnjom posleratnog perioda", naveo je Šmit u svom izveštaju Savetu bezbednosti UN o stanju u BiH.

On je upozorio da to može voditi ka poništenju Dejtonskog mirovnog sporazuma, ako međunarodna zajednica ne bude reagovala na poteze Dodika i SNSD koji ga ugrožavaju.

Sarajevski portal Klix, koji je preneo delove izveštaja Visokog predstavnika, navodi da je Dodik u izveštaju spomenut čak 61 put i da je okarakterisan kao glavna pretnja po stabilnost Bosne i Hercegovine.

Šmit je ocenio da vrhunac krize predstavlja Dodikov poziv da se Republika Srpska jednostrano povuče iz ranije postignutih sporazuma o prenosu entitetskih nadležnosti na državu u oblastima odbrane, indirektnih poreza i Visokog sudskog i tužilačkog saveta (VSTS), i da se entitetu vrate ono za šta Dodik tvrdi da su uzurpirane ustavne nadležnosti u oblasti državnog pravosuđa, provođenja zakona i obaveštajnih službi.

"On (Dodik) je najavio izradu nacrta novog Ustava RS i odbacivanje svih 'nezakonito nametnutih odluka i zakona od visokih predstavnika'", navodi se u izveštaju.

Šmit je upozorio da bi Dodikovi najavljeni planovi značili povlačenje pripadnika Oružanih snaga BiH koje borave u RS, preuzimanje objekata OS BiH na teritoriji RS-a i uspostavljanje Vojske RS, koju bi navodno činili pripadnici vojske koji su povuku iz OS BiH.

"Potez bi vratio sat unazad 15 godina samo u oblasti reforme odbrane, pa čak i dalje u uslovima izgradnje poverenja i bezbednosti. To bi također značilo i povlačenje entiteta iz Uprave za indirektno oporezivanje, VSTS, Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA), Obaveštajno bezbednosne agencije (OSA), uz mere sprečavanja tih institucija da deluju na teritoriji RS", navedeno je u izveštaju.

Šmit je naveo da ovaj poteze Dodik naziva povratkom na "izvorni Dejton", naglašavajući da je to politički pogrešan naziv zasnovan na pogrešnim tumačenjima Ustava BiH.

Prema njegovim rečima, u praksi to znači da Dodikova politika ima za cilj da poništi mnoge teško stečene reforme u posljednjih 26 godina, a ne striktno pridržavanje Dejtonskog sporazuma.

"Ukratko, Dodik želi da povuče RS iz ustavnog poretka koji je uspostavljen prema Aneksu 4 Opšteg okvirnog sporazuma za mir i da se odustane od civilne implementacije Sporazuma navedenom u Aneksu 10", dodao je Visoki predstavnik u BiH.

On je istakao da je sve to jednako otcepljenju bez proglašavanja otcepljenja.

"Jednostrano povlačenje bilo kog entiteta iz uspostavljenih državnih institucija, što prema sadašnjim zakonima nije moguće, prema ustavnom okviru bi dovelo do kolapsa tih institucija, a na kraju potkopavaju sposobnost države da funkcionirše i izvršava svoje ustavne odgovornosti", naveo je Šmit.

On u izveštaju navodi da je nedavno Dodik otkrio svoj cilj - "nezavisna RS unutar dejtonske BiH", dok su opozicione stranke u RS ocenile da je ovo opasan put, ne samo za BiH, već i za RS, s ozbirom na to da entiteti pravno postoje samo na osnovu Ustava BiH i nemaju pravo da se odvoje od BiH.

Šmit je konstatovao da su državne institucije u BiH paralizovane još od juna, kada su sve stranke u RS, odlučile da se povuku iz državnih institucija, što je bio odgovor na odluku bivšeg Visokog predstavnika Valentina Incka da nametne zakon o zabrani negiranja genocida.

Šmit je naveo da je Dodik, mada je nedavno izjavio da njegove akcije nisu usmerene na izazivanje sukoba, istovremeno upozorio da svaki pokušaj rušenja pravosudnih institucija na državnom nivou ili agencija za provođenje zakona bio dočekan silom.

"Rekao je da ako NATO interveniše, RS će tražiti pomoć neimenovanih 'prijatelja' za koje tvrdi da su ga uverili na njihovu spremnost u tom pogledu", naveo je Šmit u izveštaju.

On je istakao da, kao visoki predstavnik i konačni tumač Dejtonskog sporazuma, smatra da vlasti RS već ozbiljno krše mirovni sporazum i da su ga spremne dalje kršiti, "potencijalno uzrokujući nepopravljivu štetu".

"Ako neosporno uspiju u ovom poduhvatu, vlasti RS bi uspostavile novi ustavni i pravni okvir kojim se RS uklanja iz dejtonske arhitekture, posebno iz ustavnog poretka BiH, koji je sinonim za secesiju. Ignorisanje ili umanjivanje važnosti ovakvog stanja stvari - moglo bi imati opasne implikacije za region i šire", upozorio je Šmit.

On je ukazao da u BiH nije "problematična" RS, već da problemi postoje i u Federaciji BiH.

Naveo je da ni tri pune godine od opštih izbora 2018. godine nije formirana Vlada Federacije BiH, kao i da se teško postiže dogovor u vezi sa izmenama Izbornog zakona.

Dodik osudio Šmitov izveštaj, kaže da neće proći

Milorad Dodik izjavio je prethodno, 1. novembra da u Savetu bezbednosti UN neće biti usvojen izveštaj Visokog predstavnika Šmita o situaciji u BiH i da se radi o "propagandnom pamfletu".

Dodik je naveo da je Šmitov izveštaj "napisan u korist muslimana, da vrvi od izmišljotina, podmetanja krivice i nedorečenosti".

"Šmit je postao sluga bošnjačkog nacionalizma koji vri od mrženje prema drugima. BiH nema visokog predstavnika i on više nije ni u pokušaju. Ono što je napisao u izveštaju ga aposlutno disfkvalifikuje u bilo kakvom razgovoru, pa taman ga sutra u Savetu bezbednosti UN i imenovali za Visokog predstavnika", rekao je on novinarima u Banjaluci.

Prema njegovim rečima, izveštaj su pisali "muslimani (Bošnjaci) koji rade u Šmitovoj kancelariji", a Šmit ništa ne može uraditi niti bilo koga smeniti.

Kada je reč o specijalnom američkom izaslaniku za izbornu reformu u BiH Metjuu Palmeru (Matthew), Dodik je rekao da su Bošnjaci "puzali pred njim", ali je postao "neomiljen čim je rekao nešto što se njima ne sviđa".

Rekao je da je bio svedok da je lider Stranke demkratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović tražio sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

"Kada je Vučić rekao u redu, onda je Izetbegović rekao - neću. Tako nešto mi je rekao i predsednik Hrvatske Zoran Milanović i o čemu onda da pričamo", naveo je Dodik.

Dodik, koji je i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), rekao je posle sastanka stranaka vladajuće koalicije u Republici Srpskoj da postoji saglasnost da se u parlamentu RS povuku ranije date saglasnosti na Oružane snage BiH, Visoki sudski i tužilački savet i Upravi za indirektno oporezivanje (UIO).

Naglasio je da bi u roku od šest meseci te oblasti trebalo da se normativno regulišu u BiH, tako što će biti doneseni novi zakoni, oko 140, koji neće biti protiv Ustava BiH i Republike Srpske.

"Ta rešenja nisu protiv Aneksa 1 Dejtonskog sporazuma koji reguliše pitanje vojske, nisu protiv Dejtona, bez obzira koliko neki nastojali da prikažu da jesu", naveo je on.

Dodik je pozvao opoziciju u RS da podrže stavove vladajuće koalcije, navodeći da RS ima snage i jedinstva da zaštiti Ustav BiH, RS i Dejtonski sporazum od sudija Ustavnog suda BiH.

Narodna skupština RS na kojoj bi taj entitet povukao svoju saglasnost na postojanje Oružanih snaga BiH, VSTS-a i UIO trebalo bi, kako je najavljeno, da bude održana do 20. novembra.

Mediji u RS javljaju da se sednica Saveta bezbednosti odlaže

Radio-televizija Republike Srpske javila je da je sednica Saveta bezbednosti UN, zakazana za 2. novembar,  na kojoj treba da bude razmotren izveštaj OHR i produženje misije Altea, odgođena.

Sednica bi mogla biti pomerena ili za 3. novembar, ili čak za kasnije, ali ne kasnije od 5. novembra, kada ističe mandat snagama Eufora, javila je RTRS, ne navodeći izvore.

Izvor: Beta

Foto: OHR