Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je rezoluciju o Bosni i Hercegovini kojom se produžava mandat misije EUFOR. U toj rezoluciji se ne pominje Kancelarija Visokog predstavnika (OHR).

Rezoluciju 2604, kojom je mandat misije EU u BiH produžen za godinu dana, podržalo je sinoć (3. novembra)  svih 15 članica Saveta bezbednosti.

Da nije usvojena nova rezolucija, mandat EUFOR bio bi okončan 5. novembra.

Tokom rasprave na sednici SB UN, ambasadorka SAD Linda Tomas-Grinfild kritikovala je poteze srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika zbog najave da će Republika Srpska povući saglasnost na formiranje državnih institucija BiH.

"Opasna retorika, retorika mržnje, mora prestati. Milorad Dodik je pozvao na povlačenje iz zajedničke vojske i povlačenje iz državnih institucija. To je opasan put i za BiH i širi region Zapadnog Balkana. Zabrinuti smo zbog njegove najave novog ustava Republike Srpske. Pozivamo na smirivanje situacije i deeskalaciju", rekla je Tomas-Grinfild.

Ona je izrazila zadovoljstvo što je mandat EUFOR produžen.

Navela je da OHR predstavlja osnovu stabilnosti BiH i pozvala sve strane da podrže tu instituciju, kao i aktuelnog visokog predstavnika Kristijana Šmita.

Ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzja upozorio je da se situacija u BiH pogoršava kao rezultat niza akcija spoljnih faktora, i dodao da to dovodi u opasnost dug i težak proces pomirenja, navodi RTS.

Bivšeg visokog predstavnika Valentina Incka Nebenzja je optužio da je autokratski doneo odluku da unese dodatne elemente u krivični zakon, iako se o tome nisu saglasile sve strane.

Takav pristup podgrejao je strasti među narodima koji se još nisu oporavili od posledica prethodnog konflikta, rekao je Nebenzja, ocenivši da takav pristup svu krivicu prebacuje na pleća jednog naroda.

Komentarišući izveštaj Kristijana Šmita, ruski ambasador je rekao da Savet bezbednosti "nema razloga da u obzir uzima izveštaje pojedinaca".

"Želim samo da kažem da je Šmitov dokument jednostran", rekao je Nebenzja.

Dodao je da Rusija smatra da nastavak angažmana OHR predstavlja ozbiljan problem koji u pitanje dovodi čitavu arhitekturu Dejtonskog sporazuma.

Zamenik kineskog ambasadora pri UN Geng Šuang rekao je da se BiH već neko vreme suočava sa nizom problema i da bi te teškoće trebalo da reše ljudi koji žive u toj zemlji.

"Verujemo da narodi BiH imaju mudrost i sposobnost da reše probleme. Ohrabrujemo sve lidere da prioritet daju interesima države i stanovnika, da pojačaju dijalog i konsultacije o stvarima oko kojih su zabrinuti", rekao je kineski diplomata.

Ambasador BiH pri UN Sven Alkalaj izjavio je da se njegova zemlja nalazi u najvećoj krizi od okončanja rata 1995. godine i optužio vlasti Republike Srpske za "suštinsko podrivanje" Dejtonskog sporazuma.

"Ovo ne ugrožava samo mir i stabilnost u zemlji i regionu, već može ozbiljno da ugrozi i sam Sporazum", rekao je Alkalaj.

On je rekao i da Dodik greši kada svoje poteze naziva povratkom originalnom Dejtonu, ocenivši da se na taj način poništavaju teško izvojevane reforme.

Ambasador Srbije pri UN Nemanja Stevanović rekao je da Beograd od međunarodne zajednice očekuje nepristrasan i balansiran pristup situaciji u BiH, navodi RTS.

"Verujemo da je dijalog unutar institucija u BiH jedini način za izgradnju poverenja i postizanje kompromisa", rekao je Stevanović.

On je kazao da Srbija smatra da odluka o OHR treba da bude doneta u duhu saradnje i poštovanja svih svetskih faktora i uz konsenzus članica Saveta bezbednosti UN.

"Srbija će nastaviti da bude uključena na najkonstruktivniji način kao što smo to činili i u prošlosti", naveo je srpski diplomata.

Dodao je da će Srbija podržati sve dogovore koje postignu dva entiteta i da se protivi rešenjima koja nisu doneta konsenzusom.

"Put ka budućnosti je popločan dobrosusedskim odnosima i aktivnom saradnjom u regionu. Srbija će nastaviti da podstiče sve političke faktore u BiH da nastave put u tom pravcu", rekao je Stevanović.

Ambasador Hrvatske pri UN Ivan Šimonović kazao je da Zagreb podržava stabinu i prosperitetnu BiH i da poštuje njen teritorijalni integritet.

On je, međutim, ocenio da postojeći izborni okvir onemogućava Hrvatima u BiH da izaberu svoje legitimne predstavnike u Predsedništvu.

Ukazao je da je to razlog zbog kojeg izborni zakoni u BiH moraju da budu promenjeni i dodao da Zagreb podržava promene zakonskog okvira u skladu sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava.

Izvor: Beta

Foto: Beta