Visoki zvaničnici EU iza kulisa rade na ispravljanju "Inckovog zakona" kojim je u Bosni i Hercegovini zabranjeno negiranje genocida u Srebrenici, zbog toga što bi moglo da dođe do novog sukoba u regionu, piše britanski Gardijan. Istovremeno, u BiH se nastavlja rasprava da li je komesar za proširenje Oliver Varheji podržao održavanje sednice Skupštine RS o vraćanju nadležnosti, ali uz šestomesečni moratorijum na odluke parlamenta.

Gardijan navodi da su zvaničnici EU privatno zaključili da izmene Krivičnog zakona kojima se zabranjuje negiranje genocida u Srebrenici, a koje je nametnuo bivši visoki predstavnik Valentin incko, predstavljaju rizik po mir u regionu.

Oni su istakli da od donošenja zakona zvaničnici iz Republike Srpske bojkotuju državne institucije, a da srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik zbog "Inckovog zakona" pokreće i povlačenje Srba iz institucija BiH.

Mada je međunarodna zajednica osudila Dodikove poteze, kako se navodi, procurili si zapisi koji otkrivaju da je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji zaključio da je Valentin Incko odgovoran za trenutnu krizu, kao i delegitimizaciju Kancelarije Visokog predstavnika.

"Iako se Inckov zakon ne može osporiti s tačke gledišta suštine prava, problematična je činjenica da je nametnut poslednjeg dana njegovog mandata. Posebno što je tako važna odluka trebala biti zasnovana na temeljnoj debati u koju bi svi bili uključeni. Sada je pitanje kako to ispraviti", rekao je Varhelji tokom sastanka s Dodikom 25. novembra, navodi britanski list.

Varhelji je, kako se ističe, rekao i da je rad na izmenama zakona o genocidu od vitalnog značaja da bi Dodik priznao novog Visokog predstavnika Kristijana Šmita.

Gardijan naglašava da je Varhelji, Mađar blizak desničarskom premijeru svoje zemlje Viktoru Orbanu, rekao kolegama zvaničnicima u EU da je bošnjačko rukovodstvo pokazalo spremnost da se ovo pitanje reši usvajanjem novog zakona.

Navedeno je da se iz zapisnika sa sastanka vidljivo da Varhelji veruje da postoji izlaz iz trenutne krize u BiH, navodeći da je on odobrio posebnu sednicu Narodne skupštine RS na kojoj je podržano povlačenje nadležnosti, uz moratorijum od šest meseci na usvajanje zakona koji bi legalizovali odluke parlamenta RS.

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je 21. decembra da je njegova administracija protiv uvođenja sankcija Miloradu Dodiku, koje je predložila Nemačka. "Definitivno treba da sprečimo ove sankcije. Loš je stav, upotrebljeni ton i izgledi. Zapadni Balkan treba da bude integrisan u EU i mora im se pružiti pomoć", kazao je Orban, prenela je Radio-televizija RS.

Orban je, kako je navela RTRS, ocenio da Balkan ne može biti stabilizovan bez BiH, a ta zemlja ne može biti stabilna bez obnove prava na koje Srbi imaju puno pravo.

Sarajvski portal Istraga ranije je objavio da je Varheji krajem novembra sa Dodikom dogovorio održavanje posebne sednice Narodne skupštine RS, na kojoj je razmatrano pitanje prenosa nadležnosti sa državnog na entitetski nivo, i da je dogovoreno i da zaključci stupe na snagu šest meseci kasnije.

Prema navodima portala Istraga.ba, to potvrđuje izveštaj šefa Delegacije EU u BiH Johana Satlera, koji je 25. novembra dostavljen u Brisel.

"Komesar je pojasnio da će se posebna sednica NSRS, planirana za 10. decembar, zaista održati, ali da će biti najavljen moratorij na donošenje zakona o jednostranom povlačenju iz državnih institucija na period od šest meseci. To je dogovoreno, a predstavnici RS će odgovarati za sve suprotne radnje", naveo je Satler u izveštaju.

Satler, u izveštaju koji je napisao neposredno posle posete evropskog komesara za proširenje Olivera Varhejija BiH, kada se 24. i 25. novembra sastao sa bh. zaničnicima i liderima najvećih političkih partija u BiH, navodi da su Varhelji i Dodik razgovarali o aktivnostima u vezi sa posebnom sednicom Narodne skuptine RS.

"Ističući važnost mandata OHR-a i da za trenutnu situaciju nije kriv Visoki predstavnik Kristijan Šmit, komesar Varheji je podelio svoju iskrenu ocenu da je za sadašnju političku krizu u BiH kriv i njegov prethodnik, Visoki predstavnik Valentin Incko", naveo je Satler.

U Satlerovom izveštaju još se navodi da je evropski komesar Dodikove izjave u medijima o džavnoj imovini ocenio kao "rezervisane", navodeći da su bile "više dimna zavesa, a ne pravi požar".

U izveštaju se ističe da je Varheji ocenio da bi trebalo otvoriti pregovore u vezi sa tri osnovna pitanja u BiH – državnom imovinom, izbornom reformom i izmenama Krivičnog zakona BiH, odnosno zakonu o zabrani negiranja genocida.

Predsednica RS Željka Cvijanović izjavila je 21. decembra da je na snazi specijalni rat i da su navodi o dogovoru Varhejija i Dodika o održavanju posebne sednice Narodne skupštine opasno podmetanje.

Dodala je da "sarajevska politička scena uvek pribegne uobičajenim pretnjama pravosuđem, prizivanjem stranih trupa ili visokih predstavnika, kao i angažovanju domaće i međudnarodne harange".

"Ne znam da li nekome stvarno deluje realno da je došao bilo koji evropski komesar i dogovarao kad će se održati sednica Narodne skupštine Republike Srpske. Ovo je opasno podmetanje i u ovu političku prljavštinu se nastoji uvući svako. Mislim da je usmereno na Mađarsku, zbog njihovog realnog, objektivnog i neopterećenog stava o krizi u BiH", ocenila je predsednica RS.

Da su MIlorad Dodik i Oliver Varheji dogovarali održavane sednice negirao je 21. decembra i portparol Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Radovan Kovačević.

"Varheiju je, kao i svima drugima, jasno rečeno šta je politika Republike Srpske i šta su pravci u kojima će Srpska delovati", kazao je Kovačević za banjalučki portal Srpskainfo.

Naveo je da je Varheiju saopšteno ono što je i ranije saopšteno javnosti, kakvu će odluku 10. decembra doneti Narodna skupština RS i da će postojati period od šest meseci u kojem će biti pripremana zakonodavna rešenja.

Dodao je da je istina da je na sastanku konstatovano da je ključni generator krize u BiH bio Valentin Incko (Inzko) i njegova odluka o nametanju zakona o zabrani negiranja genocida, što je, kako je naglasio, apsolutno neprihvatljivo.

Socijaldemokratska partija Bosne i Hercegovine (SDP BiH) je zatražila od Evropske komisije u BiH hitno pojašnjenje Satlerovog izveštaja, ocenjujući da je "nepojmljivo je da se ovakve stvari rade od onih koji, barem deklarativno, podržavaju celovitost i suverenitet BiH".

"Da li ovim dokumentom deo međunarodne zajednice daje prikrivenu podršku secesionističkim namerama Milorada Dodika i rukovodstva Republike Srpske", navedeno je u saopštenju SDP-a.

Zatraženo je da Evropska komisija što hitnije mora dati objašnjenje o čemu se zaista radi, postavljajući pitanje zašto o ovome ranije nije obaveštena bh. javnost, ako su dokumenti istiniti, makar i u formi izveštaja.

"Bilo kakva intencija međunarodnih izaslanika da se u ovom slučaju prave određeni ustupci Miloradu Dodiku, podrazumeva i ugrožavanje ustavnog poretka BiH, koja je suverena i međunarodno priznata država i to je osnova od koje moraju polaziti svi akteri, međunarodni ili domaći", navodi SDP.

Potpredsednik opozicione Partije deokratskog progresa (PDP) Igor Crnadak ocenio je da vest o dogovoru Dodika i "njegovijh međunarodnih prijatelja" predstavlja najnoviji primer nipodaštavanja Narodne skupštine i "iskorištavanja institucija za ličnu i partijsku korist".

Crnadak je naveo da je "posebno bolna činjenica da je Dodik sa komesarom Varhejijem još pre 25. novembra dogovorio da posebna sednica bude održana 10. decembra, iako je kolegijum Narodne skupštine odluku doneo tek 7. decembra", što dodao je, znači da je Dodik "bukvalno pogazio i ponizio" kompletno rukovodstvo NSRS, a da su "celu Republiku Srpsku danima držali u zabludi".

"Republika Srpska je danas konačno videla kako radi SNSD, sve poteze tajno dogovara sa strancima, igra se sa instutucijama Republike Srpske, a u javnosti se prikazuju kao velike neustrašive patriote koje se nikad ne povlače", istakao je on.

Prema njegovim rečima, danas je Republika Srpska mogla najbolje da vidi zašto je predsednik Hrvatske Zoran Milanović, "novi najbolji prijatelj Dodika i njegovih saradnika, za ovu ekipu rekao da su 'barabe' i da, osim velike priče, ne mogu ništa uraditi".

Crnadak je zahvalio ambasadoru Satleru što je "konačno otvorio oči" svima u Republici Srpskoj, da do kraja vide ko vodi taj entitet BiH i što je posle ovoga potpuno jasno da pojedinci iz opozicije više ni u jednoj situaciji ne treba da podržavaju politike i kadrovska rešenja SNSD-a, kao što se nedavno dešavalo.

Izvor: Beta

Foto: EU