Šef evropske diplomatije Žozep Borel izjavio je da je porast poteza i retorike podela širom Zapadnog Balkana ometao u 2021. godini napore na približavanju tog regiona evropskoj budućnosti.

U novogodišnjem blogu, u kojem se osvrnuo na najvažnije događaje u godini na izmaku, u vezi sa spoljnom politikom EU, Borel je naveo da se to naročito odnosi na Bosnu i Hercegovinu.

"Porast retorike i akcija koje izazivaju podele širom Zapadnog Balkana, posebno u Bosni i Hercegovini, ometali su napore na približavanju tih šest zemalja njihovoj evropskoj budućnosti", naveo je Borel.

Borel je napisao i da EU, dok se hibridni sukobi šire, mora da nastavi da podržava Ukrajinu ili Moldaviju "u odupiranju pritisku Rusije" i da zadrži "nepopustljiv pristup" prema Belorusiji.

On je 2021. definisao kao "godinu tranzicije", navodeći da su se geopolitičke promene "intenzivirale sa politikom moći koja je više puta dovodila u pitanje EU i njene vrednosti".

"Moramo odgovoriti svom odlučnošću koju možemo prikupiti", naveo je visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku.

Borel je ukazao da je pandemija korona virusa potrajala duže nego što se očekivalo pre godinu dana, navodeći da omikron soj ponovo zahteva uvođenje velikih ograničenja i preti oporavku.

"Ipak, znamo da vakcine prave veliku razliku. Većina Evropljana je primila najmanje dve doze. EU je od decembra 2020. bez prekida izvozila vakcine protiv korona virusa", naveo je.

Ipak, dodao je Borel, nejednake stope vakcinacije među kontinentima ističu potrebu za ubrzanjem donacija i razvojem lokalnih kapaciteta za proizvodnju vakcina, posebno u Africi.

Naveo je da je pandemija zaustavila zemlje u razvoju u hvatanju koraka sa razvijenim, i dodao da je to dovelo do povećanja gladi i siromaštva u svetu.

"Broj ljudi koji je pao ispod granice siromaštva zbog korona virusa Svetska banka procenjuje na oko 150 miliona. Moramo učiniti više da preokrenemo ovaj trend i da se uhvatimo u koštac sa sve većim nejednakostima", napisao je Borel.

Naveo je da su, uz suočavanje sa pandemijom, agendom EU i na međunarodnom planu dominirale brojne krize, u Belorusiji, Ukrajini, Maliju, Sudanu, Avganistanu, Etiopiji i Venecueli.

"Biti u stalnom režimu upravljanja krizom ponekad slabi naš kapacitet da se bavimo dugoročnim pitanjima koja bi trebalo da budu u centru naše spoljne politike, kao što su revitalizacija multilateralizma, ili uravnoteženo upravljanje migracijama, ili energetska i klimatska kriza ili pravila za digitalnu tranziciju", ukazao je Borel.

Uz mnoga nazadovanja i izazove, u 2021. je bilo i pozitivnih dešavanja, kazao je Borel i kao jedan od primera naveo vodeću ulogu diplomatije EU u borbi protiv klimatskih promena na Konferenciji UN o klimi (COP26) u Glazgovu.

U godini na izmaku je došlo i do obnove odnosa EU i SAD pod predsednikom Džozefom Bajdenom, ocenio je Borel.

"Novi pravac američke administracije omogućio nam je da postignemo napredak, na primer u pogledu klimatskih promena, pregovora o iranskom nuklearnom programu i oporezivanja korporacija", kazao je.

Naveo je da su EU i SAD krajem godine održali "bliske konsultacije" o Kini i Indo-pacifičkom regionu i složili se da pokrenu dijalog o bezbednosti i odbrani.

Kad je reč o Kini, održano je jedinstvo EU, koja je priznala da tu zemlju istovremeno vidi kao partnera, konkurenta i sistemskog rivala, dodao je Borel.

Izvor: Beta

Foto: European Commission