Ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar izjavio je 28. marta da u nekim zemljama Zapadnog Balkana postoji umor kada su u pitanju evropske integracije i da Francuska želi da tokom svog predsedavanja EU unese dinamiku u taj proces.

Košar je na konferenciji "Francusko predsedavanje Savetom Evropske unije" naglasio značaj Zapadnog Balkana kao geografskog prioriteta Pariza, istakavši da nezavisnost Evrope zavisi i od situacija u kojima se nalaze susedne zemlje.

"Znamo da je u nekim zemljama Zapadnog Balkana došlo do zamaranja, da postoji određeni umor kada se radi o evropskoj perspektivi i zato želimo da uvedemo dinamiku u proces pregovaranja o pridruživanju", izjavio je Košar.

Dodao je da je postojao "dobar zamajac" krajem prošle godine kada je za Srbiju otvoren nov pregovarački klaster.

"Znamo da moramo da učinimo više, kako bismo otključali situaciju u kojoj se nalaze Albanija i Severna Makedonija da bi počeli pregovori, nadamo se u narednih par meseci", kazao je ambasador Francuske.

Povodom ukrajinske krize, Košar je rekao da je EU je suočena sa egzistencijalnim izazovom bez presedana i da Francuska tokom predsedavanja želi da radi na održavanju kohezije 27 članica EU "uzimajući u obzir specifične situacije u nekim od njih", rekao je Košar.

On je kazao da energetska zavisnost od Rusije nije ista u svim članicama i da EU to mora da uzme u obzir da bi mogla da pruži zajednički odgovor kako bi se smanjila zavisnost i da se ne bi ugrozio cilj da Evropa postane klimatski neutralan kontinent do 2050. godine.

Istovremeno, dodao je, EU mora da gleda u dalju budućnost.

"Moramo biti u stanju da kolektivno odgovorimo ako bude novih koraka od strane Rusije. Svi imamo u vidu činjenicu da se u budućnosti može preći crvena linija. Imamo u vidu pretnju upotrebom oružja za masovno uništenje. Moramo da vodimo računa o tome i da budemo vrlo oprezni", izjavio je amabasador Francuske.

Košar je rekao da je EU, posebo Francuska i Nemačka, od invazije Rusije na Krim pokušavala da oporavi dijalog i uložila sve napore da se dođe do sporazuma, čiji su elementi uključeni u rezoluciju 2202 Saveta bezbednosti UN, ali da Rusija nije ispoštovala svoju stranu sporazuma započevši rat pre mesec dana.

"Ukrajinska kriza će za posledicu imati ubrzanje ostvarenja naše autonomije i to neće biti zadatak samo francuskog predsedavanja nego i budućih. Nadam se da će svojim naporima Francuska i druge članice uspeti da pronađu način da ostvare mir jer je to u interesu svih nas, EU i susednih zemalja", kazao je Košar.

On je podsetio da je strateška autonomija jedan od glavnih prioriteta francuskog predsedavanja EU, ali je dodao da to ne znači da se Unija neće kao i ranije oslanjati na multilateralizam i na savez sa SAD i Kanadom.

"Naši ciljevi proističu iz uverenja francuske vlade da održavanje i unapređenje jedinstvenog modela EU mora da bude potvrda suvereniteta i sposobnosti donošenja sopstvenih odluka", rekao je Košar, dodajući da to nije nešto "što je u stanju samo da se brani bez donošenja snažnih odluka u oblasti odbrane".

Košar je rekao da izgradnja suverenije Evrope ne znači samo da bude snažnija u oblasti bezbednosti i odbrane, nego i u oblasti ekonomije.

"Uvereni smo da nezavisnost Evrope zavisi i od situacija u kojima se nalaze susedne zemlje i zato je to od velikog značaja za naše susedstvo", kazao je Košar i dodao da to znači i ojačavanje šengenskog prostora da bi bio efikasniji u suočavanju sa izazovima migracija.

Košar je rekao da je odluka o zajedničkom odbrambenom fondu EU doneta pre ukrajinske krize i da je sada još važnije da se povećaju ulaganja u odbranu.

Zamenica ambasadora Nemačke u Srbiji Dorotea Gizelman je izjavila da je, imajući u vidu ukrajinsku krizu, "duh jedinstva i saradnje važniji nego ikad ranije".

Gizelman je istakla da je napredak u procesu pristupanja zemalja Zapadnog Balkana sve važniji i da će Berlinski proces ostati od ključnog zančaja za promovisanje evropskog puta regiona.

"Nemačka neće napustiti ovaj proces. Jasno je da je Berlinski proces do sada bio veoma uspešan i nastaviće da bude", rekla je Gizelman na skupu koji su organizovali Centar za spoljnu politiku i nemačka Fondacija Konrad Adenauer.

Gizelman je kazala da je Zapadni Balkan postavljen visoko na agendi nove nemačke vlade i da tu posvećenost pokazuju nedavna poseta ministarke spoljnih poslova zemljama regiona i imenovanje specijalnog izaslanika za region.

Kroz Berlinski proces su postignuti opipljivi rezultati, rekla je Gizelman i dodala da je jedan od glavnih budućih izazova realizacija zajedničkog regionalnog tržišta.

Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović izjavio je da je evropski put Zapadnog Balkana i dalje veoma bitan proces, mada "možda u nekoj meri skrajnut u proteklom periodu".

"Imajući u vidu novu konstelaciju odnosa u Evropi, smatram da je na neki način došlo do promene diskursa i u samoj EU prema Zapadnom Balkanu", rekao je Đukanović i ocenio da proces stabilizacije i pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana mora biti redefinisan.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta