Evropska unija bi protiv Rumunije mogla da pokrene proceduru kao protiv Poljske i kazni je ako Bukurešt nastavi sa izmenama u pravosuđu suprotnim vladavini prava, upozorio je rumunski predsednik. Planirane izmene pravosudnih zakona kritikovale su i Evopska komisija i rumunska udruženja sudija, a protiv se više puta izjasnio i predsednik.

 

Na pitanje novinara da li Rumuniji preti opasnost od sankcija koje prete Poljskoj rumunski predsednik Klaus Joanis je odgovorio: "Taj rizik postoji".

 

"Ako verujete da izmene pravosudnih zakona neće imati efekata, sigurno ste pali sa Meseca", rekao je novinarima Joanis dodajući da će obim posledica zavisiti od konačnog izgleda zakona, preneo je Euraktiv Rumunija.

 

Evropska komisija je 20. decembra prvi put u svojoj istoriji pokrenula proceduru po članu 7 Ugovora EU protiv Poljske zbog bojazni za vladavinu prava u toj zemlji. Tu proceduru nazivaju "nuklearnom opcijom". Ako Varšava ostane na kursu, moglo bi da joj bude uzeto čak i pravo glasa u EU.

 

Rumunski Senat 20. decembra je usvojio drugi zakon u okviru šire pravosudne reforme na koji se takođe gleda kao na pokušaj političara da preuzmu kontrolu nad pravosudnim sistemom.

 

Rumunske planove za izmene pravosudnih zakona kritikovale su Evopska komisija, SAD i lokalna udruženja sudija. Protiv njih je u više navrata govorio i predsednik Joanis.

 

Lideri Socijaldemokratske partije (PSD), koja vlada sa mlađim partnerom ALDE, stalno pozivaju na izmene tri zakona o sudskom sistemu.

 

Ti zakoni na brzinu su izmenjeni poslednjih nedelja, uprkos protivljenju hiljada sudija. Dva od tri zakona već su na stolu rumunskog predsednika a konačno glasanje o trećem očekuje se 21. decembra.

 

Predložene izmene izazvale su proteste širom Rumunije koja se jedna od najkorumpiranijih zemalja u EU. Građani su na ulicama izrazili bojazni da će se izmenama zakona ograničiti nezavisnost sudija i tužilaca.

 

Opozicione partije planiraju da izmenjene zakone iznesu pred Ustavni sud i, s obzirom da predsednik može da stavi veto, proći će vreme dok novi zakoni počnu da se primenjuju.

 

Ono što zabrinjava i što je izazavalo neviđene reakcije u Rumuniji jeste i poseban predlog za izmene Krivičnog zakonika koje će, kažu kritičari, narušiti zakon i red i otežati borbu protiv korupcije. Zbog toga su se stotine sudija pridružile tihim protestima ovih dana.

 

I dok političari kažu da su reforme potrebne zbog odluka Ustavnog suda i regulative EU sa ciljem unapređenja vladavine prava, posmatrači kažu da mnogi od planiranih propisa idu znatno dalje od usklađivanja i manjih korekcija.

 

Tužioci ističu da će predložene izmene značajno otežati istrage a neke čak potpuno onemogućiti.

 

Rasprava o izmenama Krivičnog zakonika nastaviće se u 2018.

 

Inače, u poslednjem izveštaju EK u okviru Mehanizma za saradnju i verifikaciju (CVM) ocenjeno je da su Rumunija i Bugarska napredovale u sprovođenju reformi pravosuđa i u borbi protiv korupcije ali da još dosta toga treba da urade.

 

Te dve zemlje i dalje ne mogu u Šengen, iako su postale članice EU pre deset godina.

 

U novom izveštaju, za razliku od ranijih, Komisija je pohvalila Bugarsku dok je Rumuniji zamerila na  sporijem napretku. Komisija je konstatovala da se ukupan reformski proces u Rumuniji u 2017. ukočio i da je usporeno ispunjavanje preporuka.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP