Razgovori između nemačkih konzervativaca Angele Merkel (CDU/CSU) i socijaldemokrata (SPD) Martina Šulca počinju 22. januara nakon što je vanredni kongres SPD dao zeleno svetlo za drugu rundu pregovora o formiranju tzv. velike koalicije. Ishod će umnogome zavisiti od kompromisa sa zahtevima kongresa za poboljšanje inicijalnog dogovora o mogućnosti formiranja koalicije u oblastima rada, zdravstva i migracione politike. Dodatni problem je što se CSU već izjasnila protiv bilo kakvog popuštanja mlađem koalicionom partneru.



Problemi mogu nastati i unutar SPD zbog tesne podrške Šulcovom predlogu za nastavak pregovora (od 642 delegata njih 362 je glasalo za), imajući u vidu da, ukoliko bude postignut dogovor,  više od 400,000 članova stranke će se o njemu izjašnjavati na nekoj vrsti refernduma. Uoči glasanja na kongresu Šulc je delegatima obećao da će tražiti više ustupaka od konzervativaca u pomenuim oblastima, ali mu mlade socijaldemokrate i oni više levo nastrojani nisu poverovali.

 

Angela Merkel, koja je na vlasti 12 godina, od toga ukupno osam od 2005, računajući i poslednje četiri godine do izbora 24. septembra, kao kancelarka na čelu velike koalicije sa SPD, pozdravila je odluku socijaldemokrata, ali je upozorila da je "ostalo još mnogo toga da se uradi". Nakon glasanja na vanrednom kongresu stranke Šulc je rekao da se sada "oseća olakšanje", a da ishod glasanja pokazuje da je bila potrebna "borba za većinu".

 

Evropska komisija pozdravila je odobrenje SPD za formalne pregovore o formiranju Vlade Nemačke, a komesar za ekonomska pitanja, Francuz Pjer Moskovisi pohvalio je "osećaj za odgovornost" koji su pokazale socijaldemokrate.

 

Nemačka je bez vlade već četiri meseca nakon neodlučnih izbora u kojima je Merkel dobila većinu, ali nedovoljnu za samostalno vladanje. SPD, najstarija socialdemokratska stranka na svetu i najstarija partija u Nemačkoj, osnovana 1875, na izborima je zabeležila najslabiji rezultat od formiranja Zapadne Nemačke 1949. Kao glavni razlog, SPD je navela koaliciju sa Merkel i u prvim reakcijama, Šulc je izjavio da više neće u koaliciju već u opoziciju.

 

Merkel je pokušala da, izbegavajući eventualnu manjinsku vladu sa SPD podrškom kao nestabilnu, ali i nove izbore kao neizvesne, formira kabinet sa dve manje sranke, ali su pregovori propali.

 

I dok su i Berlin i Brisel bili zabrinuti razvojem situacije u najvažnijoj zemlji Evropske unije, u  Nemačkoj je  ruke trljala ekstremno desna Alternativa za Nemačku (AfD), stranka koju mnogi povezuju sa nacistima, a koja je prvi put od Drugog svetskog rata ušla u Bundestag.

 

Verovatno svesni opasnosti od novih izbora na kojima sva predviđanja vide uspon AfD, socijaldemokratie su odlučile da pogutaju knedlu i započnu pregovore sa bivšim partbnerima, al ovoga puta sa jasnom porukom da im se mora izaći u susret u nekim pitanjima.

 

Ali se to nije dogodilo sa nekim zahtevima, što je bilo jasno već iz dokumenta usaglašenog pre desetak dana između Merkel, Šulca i Horsta Zihofera, lidera CSU, u kojem nisu usvojena dva ključna zahteva iz kampanje SPD - povećanje poreza za bogate i ukidanje dvostrukog javno-privatnog sistema zdravstvenog osiguranja u korist jednog vida osiguranja za građane. Očekuje se da predstojeći pregovori traju dve do tri sedmice, pa bi, ukoliko uspeju, Nemačka dobila vladu sredinom marta, šest meseci nakon izbora. U slučaju neuspeha, postoje dve varijante - manjinska vlada sa Merkel kao kancelarkom uz podršku SPD ili novi izbori.

 

Nijedna od ovih varijanti ne bi usrećila EU koja sa zebnjom i velikom pažnjom prati političku situaciju u svojoj najmoćnioj članici. Francuski predsednik Emanuel Makron je uoči kongresa SPD otvoreno pozvao stranku da učestvuje u stvaranju velike koalicije kao uslovca da Nemačka i njegova zemlja mogu da budu garant EU.

 

Izvor: Beta/EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP