Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je isključio mogućnost bilo kakvog partnerstva njegove zemlje sa Evropskom unijom i rekao da je po njemu jedina varijanta tursko punopravno članstvo u bloku i  da bilo šta drugo nije zadovoljavajuće. On je evropsko blokiranje procesa pristupanja nazvao nefer potezom. Izjava dolazi uoči najavljenog samita Turske i EU predviđenog za drugu polovinu marta u Bugarskoj.

 

"EU mora da "održi obećanje" dato Turskoj, rekao je Erdogan u intervjuu italijanskoj La Stampi uoči dolaska u posetu 4. februara. "EU blokira pristup pregovoraima i kaže da smo mi odgovorni za nedostatak progresa. To je nefer. Kao da druge zemlje žele bilo šta osim članstva," dodao je Erdogan.

 

Oktobra 2017, na jesenjem otvranju parlamenta, Erdogan je rekao da Turskoj članstvo u Evropskoj uniji više nije potrebno, ali da Ankara neće jednostrano napustiti pregovore o pristupanju.

 

Unija je Turskoj obećala finansijsku pomoć za zbrinjavanje oko tri miliona siijskih izbeglica 2016, kako bi se ograničio njihov priliv u Zapadnu Evropu. Za uzvrat je Ankari obećano i ukidanje viznog režima i nastavak pregovora o članstvu. Turska tvrdi da je svoj deo dogovora ispunila, a da EU nije uzvratila obećanim.

 

Turska je od 1999. zvanično zemlja kandidat za članstvo u EU, mada je još 1959. podnela zahtev za prijem u tadašnju Evropsku ekonomsku zajednicu. Pregovori Ankare i Brisela su počeli 2005, kada i sa Zagrebom. Hrvatska je u punopravno članstvo primljena 1. jula 2013. Od ukupno 35 poglavlja, Turska je otvorila 16, a samo jedno zatvorila, s tim što nije bilo otvaranja novih poglavlja od juna 2016.

 

Visoka predstavnica Unije za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini je 2017. potvrdila da Turska ostaje kandidat za članstvo u EU uprkos dubokoj zabrinutosti zbog situacije u toj zemlji u pogledu ljudskih prava i vladavine prava, koja sprečava nastavak pregovora o pridruživanju.

 

Zastoju je sigurno doprinela i Erdoganova represija nad policijom, vojskom i opozicionarima nakon neuspelog vojnog puča jula 2016, kada je u odmazdi uhapšeno više od 70.000 ljudi, od visokih vojnih oficira do univerzitetskih profesora, a mnogi su kao kaznu izgubili posao.

 

Turska je posljednjih nedelja na meti kritika i zato što je njena vojska 20. januara krenula u ofanzivu na severu Sirije protiv kurdskih boraca koje smatra teroristima i povezanim sa zabranjenom Radničkog partijom Kurdistana (PKK) koju je označila kao terorističku organizaciju. Erdogan je ponovio da Ankara nema ništa protiv sirijskih Kurda već se bori samo "protiv terorista".

 

EU je kao jedan od uslova za nastavak pregovora tražila i promenu turskih antiterorističkih zakona i sužavanje definicije "terorizma" i "terorističkog dela" kako bi njeni građani mogli da bez viza putuju u Evropu. Ankara je odbila te zahteve.

 

Erdoganov odnos prema medijima takođe brine Brisel. Džan Dindar, urednik Džumhurijeta, koji se 2016. suočavao sa optužbom za špijunažu, opisao je situaciju sa medijima u Turskoj kao "lov na veštice... kao Makartizam u SAD u 1950-im".

 

Zabrintost EU za opšte stanje sloboda u Turskoj izrazio je i francuski predsednik Emanuel Makron, koji je prilikom posete Erdogana Parizu u januaru rekao da je "licemerje" reći da je moguć progres u vezi sa ćlanstvom Turske u EU, zagovarajući ideju o partnerstvu umesto toga.

 

Uoči posete Rimu, Erdogan je naglasio "značajnu" ulogu Turske u usmravanju izbeglica ka Evropi, što je, po njegovim rečima omogoćilo "bezbednost i stabilnost" na kontinentu.

 

Pomenuti samit Turske i EU u Bugarskoj bi trebalo da bude održan u tzv. "Formatu Liabonskog ugovora" što znači da bi sastanku prisustvovali lideri tri EU institucije (saveta, komisije i parlamenta), rotirajuće predsedništvo, šef spoljnih poslova, kao predstavnik EU i turski predsednik.

 

Izvor: EURACTIV.com / EURACTIV.rs

Foto: Beta / AP