Italijani 4. marta izlaze na parlamentarne izbore čiji je ishod neizvestan, kako zbog iscepkane političke scene, tako i zbog novog, komplikovanog izbornog zakona. U Italiji politička neizvesnost nije ništa novo, s obzirom da je ta zemlja od Drugog svetskog rata imala više od 60 vlada.

 

Partije sa desnice jačaju poslednjih godina u Italiji i njihov uticaj će posle izbora sigurno biti veći, međutim, istraživanja ukazuju da nijedna partija neće osvojiti većinu. Spekuliše se da bi koalicija desnog centra i onih sa krajnje desnice mogla da dobije većinu.

 

Koalicija desnice okupila je četiri partije od kojih su najveće Forca Italija (Forza Italia), stranka desnog centra Silvija Berluskonija, i partija krajnje desnice Liga.

 

Sporazumom Berluskonija i lidera Lige Matea Salvinija predviđeno je da će vladu voditi ona od te dve partije koja osvoji više glasova.

 

S obzirom da je Berluskoniju zabranjena javna funkcija zbog kažnjavanja za utaju poreza, ukoliko Forca Italija bude jača od Lige, on želi Antonija Tajanija, sada predsednika Evropskog parlamenta, na čelu vlade.

 

Tajani se, piše local.it pozivajući se AFP, još nije izjasnio da li je spreman da se odrekne predsedavanja  Evropskim parlamentom.

 

Ako Liga bude jača, premijer će biti Salvini, pod pretpostavkom da Berluskoni održi reč i stane iza njega.

 

Velika koalicija

 

U međuvremenu se Brisel "kladi" na veliku koaliciju, u stilu one u Nemačkoj, stranke Forca Italija i Demokratske partije, dve pro-EU partije.

 

Ni Berluskoni, ni lider demokrata Mateo Renci, nisu se usudili da nagoveste takvu mogućnost u predizbornoj kampanji.

 

Sajt Votvoč Evropa (Votewatch Europe) navodi da su predstavnici Forca Italije u Evropskom parlamentu glasali sa demokratama u 76% slučajeva a samo u 36% sa Ligom.

 

Međutim, nema garancija da će demokrate, Forca Italija i njihovi saveznici eurofili, čak i uz podsticaj prebega iz Lige koji nemaju mnogo razumevanja za nacionalistički "ribrending" stranke u poslednje vreme, uspeti da osvoje dovoljno glasova za većinu u oba doma parlamenta.

 

Jedna od mogućnosti, koja se još više odbacuje, jeste savez evroskeptika između Lige i anti-establišment Pokreta pet zvezda. Ni za to partnerstvo nema garancija da bi prikuplo dovoljno glasova a naišlo bi i na oštro protivljenje iz obe partije.

 

Treba računati, kako se navodi, i na pomirljivi ton prema EU lidera Pokreta pet zvezda Luiđija Di Maja koji predstavlja zaokret u odnosu na jak evroskepticizam osnivača tog pokreta Bepea Grila.

 

Nema parlamentarne većine

 

Istraživanje javnog mnjenja iz sredine februara daje koaliciji desnice 38% glasova, od čega 17% Forca Italiji a 13% Ligi, 28% Pokretu pet zvezda a 26% koaliciji centra i levice koju predvodi Demokratska partija.

 

Ipak, još milioni Italijana u to vreme su bili neopredeljeni.

 

Ukoliko niko ne dobije većinu, Paolo Đentiloni će ostati premijer. U međuvremenu će se predsednik Serđo Matarela konsultovati sa parlamentarnim grupama da vidi da li neko može da napravi većinu i, ako ne može, biće raspisani novi izbori.

 

Bez obzira na ishod, za sve će biti potrebno vreme. Poslanici oba doma prvi put će se naći u parlamentu 23. marta.

 

Izvor: AFP/thelocal.it  

Foto: Beta/AP