Uzbunjivači koji ukazuju na prevare, izbegavanje poreza, objavljivanje poverljivih podataka i druga nedela dobiće veću zaštitu od odmazde prema novim propisima koje je predložila Evropska komisija. Od kompanija će se zahtevati da zaštite uzbunjivače od otkaza ili sudskih gonjenja, a predložena je i zaštita onih koji su izvori istraživačkih novinara.

 

Predlog Evropske komisije dat je pošto su aktivisti kritikovali da zakoni EU nedovoljno štite pojedince koji prijave slučajeve nezakonitog delovanja. Kao primer su navodili dva bivša radnika revizorske kuće PrajsvoterhausKupers (PricewarerhouseCoopers - Pwc) koji su osuđeni za odavanje poverljivih informacija o poreskim dogovorima luksemburških vlasti i multinacionalnih kompanija, otkrivenih u aferi "Luksliks". Kasacioni sud je 2018. ukinio presudu jednom od njih.

 

Nedavni skandali kao što su Panamski papiri, "dizelgejt" u kompaniji Folksvagen ili slučaj kompanije Kembridž analitika koja je nelegalno koristila podatke korisnika Fejsbuka, pokazuju da uzbunjivači mogu da imaju važnu ulogu u otkrivanju nezakonitih aktivnosti koji štete javnom interesu, saopštila je EK.

 

Komisija je navela da će njen predlog korenito promeniti sadašnju situaciju jer će od kompanija zahtevati da uspostave interne kanale za prijavljivanje i da zaštite uzbunjivače od odmazda kao što su otkazi, nazadovanje u karijeri ili čak pokretanje sudskih postupaka.

 

Sve kompanije sa više od 50 zaposlenih ili godišnjim prometom većim od 10 miliona evra moraće da imaju unutrašnje procedure za postupanje sa izveštajima uzbunjivača. Novi zakon će se odnositi na sve države, regionalne administracije i opštine sa više od 10.000 stanovnika.

 

Predviđena je i zaštita od zlonamernih i uvredljivih izveštaja.

 

EK je navela da će predložena pravila štititi one koji otkrivaju nelegalne aktivnosti u javnim nabavkama, finansijskim službama, pranju novca, nuklearnoj bezbednosti, bezbednosti hrane, privatnosti i zaštiti podataka.

 

"Ne treba da postoji kazna za činjenje prave stvari", izjavio je potpredsednik EK Frans Timermans. "Predlog takođe štiti one koji su izvori istraživačkim novinarima, čime pomažu da sloboda izražavanja i sloboda medija budu odbranjeni u Evropi".

 

Evropska komesarka za pravdu, potrošače i rodnu ravnopravnost Vera Jurova ocenila je da će novi propisi o zaštiti uzbunjivača doneti velike promene.
"U globalizovanom svetu u kojem postoji realno iskušenje da se maksimizuje profit, ponekad na račun zakona, potrebna nam je podrška ljudi koji su spremni da preuzmu rizik i otkriju ozbiljna kršenja zakona EU. Dugujemo to poštenom narodu Evrope", rekla je Jurova.

 

Većina političkih grupa i poslanika Evropskog parlamenta pohvalila je predlog Komisije, koji treba da odobre sve članice EU i Evropski parlament da bi postao zakon. Sada samo 10 zemalja EU daje punu zaštitu uzbunjivačima.

 

Međunarodna organiacija Transparensi internešenl saopštila je da je predlog hrabar korak u priznavanju važnosti i prava uzbunjivača.

 

Organizacija Reporteri bez granica ocenla je da predlogom Komisije nisu ispunjeni zahtevi slobode medija. Jedan od ključnih elemenata koji nedostaje je zaštita uzbunjivača kada obaveste medije.

 

"Direktno otkrivanje medijima treba ne samo da bude dozvoljeno nego i promovisano u slučajevima ozbiljnih kršenja ljudskih prava, humanitarnog prava ili osnovnih sloboda i u slučajevima u kojima interes javnosti da bude informisana u potpunosti zavisi od hitnosti situacije", izjavila je predstavnica Reportera u EU Žuli Majeržak.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Freeimages.com