Populistički Pokret pet zvezdica i desničarska Liga su za novog premijera Italije predložili Đuzepea Kontea, profesora prava malo poznatog široj javnosti. Predsednik Italije Serđo Matarela nije odmah potvrdio njihov izbor, tražeći dalje konsultacije o imenovanju političkog novajlije za predsednika vlade koja je uzdrmala Evropsku uniju i svetske berze. Izgledni novi šef italijanske diplomatije smatra da su za bezbednost Italije od velike važnosti stabilnost na Balkanu i evropska perspektiva tog regiona.

 

Predsednik Italije je mogao odmah po dobijanju predloga da pozove Kontea na razgovor i da mu da mandat. Iz njegove kancelarije je, međutim saopšteno da će održati novu rundu pregovora sa predsednicima donjeg i gornjeg doma parlamenta.

 

Lideri Pokreta pet zvezdica i Lige, Luiđi di Majo i Mateo Salvini predložili su Kontea za mandatara za sastav nove vlade, dva i po meseca posle izbora, pošto s postigli dogovor o zajedničkom programu.

 

Program, između ostalog, predviđa smanjenje poreza, veća izdvajanja za siromašne, ublažavanje poreske reforme i reviziju EU propisa, uključujući one u oblasti imigracije i monetarne unije.

 

Njihovi predlozi potresli su berze i izazvali zabrinutost u institucijama i vladama većine članica EU u strahu da bi ta vlada mogla uzdrmati celu evrozonu i podstaći još veće podele u Uniji, u času kad Francuska i Nemačka rade na preustrojstvu i jačanju zone evra.

 

"Pustite nas prvo da radimo a onda nas kritikujte. Imate sva prava da to radite, ali pustite nas prvo da počnemo", rekao je Di Majo novinarima posle sastanka s Matarelom, preneo je Rojters.

 

Evropska komisije upozorila je novu italijansku vladu da vodi racionalnu budžetsku poliitiku jer ima najveći javni dug u zoni evra posle Grčke.

 

"Evropska komisija se u načelu ne meša u nacionalnu politiku. Međutim, za nas je važno da nova italijanska vlada ima odgovornu budžetsku politiku", izjavio je potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis u intervjuu nemačkom listu Handelsblat.

 

Jedan od prvih zadataka ministara u budućoj vladi biće da pokušaju da smire investitore zabrinute da će povećati već veliki javni dug i da će prekršiti budžetska pravila EU.

 

Za razliku od berzi i EU, građani Italije pozitivno reaguju na dogovor Pokreta i Lige. Oko 60% Italijana podržava koalicionu vladu te dve partije, a njihova vlada ima podršku više od 80% njihovih glasača, pokazalo je istraživanje Demos&PI.

 

Kompromis

 

Konte (54), profesor na Univerzitetu u Firenci, nema političkog iskustva, ali je blizak Pokretu pet zvezdica koji ga je i pre izbora pominjao kao jednog od mogućih ministara koji bi bio zadužen za pojednostavljivanje birokratije. Član je odbora brojnih akademskih i sudskih tela i učestvovao je u konferencijama Pokreta o pravosudnim pitanjima.

 

I Pokret i Liga su odbijali ranije sugestije da bi novi premijer mogao biti tehnokrata, govoreći da predsednik vlade treba da bude političar koji je dobio legitimitet na izborima.

 

Međutim, ni Di Majo ni Salvini nisu hteli da lider koalicione partije bude premijer da se ne bi našli u ulozi mlađeg partnera. Pošto nisu našli političku alternativu, pristali su na kompromisno rešenje.

 

Prema italijanskim medijima, ministar unutrašnjih poslova bi mogao da bude lider Lige Salvini, dok bi ključne resore ekonomije trebalo da dobije čelnik Pokreta pet zvezdica Di Majo.


Kriza na Balkanu i posledice po Italiju

 

Djampjero Masolo koji po formiranju nove vlade u Rimu treba da postane novi šef italijanske diplomatije, smatra da se mora voditi računa da su za bezbednost Italije od velike važnosti krize u Sredozemlju i na Balkanu, "razvoj nadnacionalne izgradnje EU", kao i "evropska perspektiva Balkana".

 

Izgledni novi ministar inostranih poslova, direktor velikog civilnog i vojnog brodogradilišta Finkantijeri, čelnik Instituta za spoljnu politiku i ugledni diplomata koji je bio na visokim domaćim i položajima u EU, Masolo je ovih dana viđenje nacionalne spoljne politike sažeo u oceni da se Italija ne može meriti s velikim silama u rešavanju svetskih i regionalnih žarišta koja pogađaju i bezbednosne i ekonomske interese Italije.

 

On je međutim predočio da je za Italiju takođe jako važno da nastoji da utiče na "stabilizaciju Srednjeg i Bliskog istoka, severa Afrike, pa i slobodnu plovidbu u Južnom kineskom moru".

 

Naglasio je da je takođe od bitnog značaja da se "obuzdaju ponovo raspaljena nacionalistička previranja na Balkanu".

 

Djampjero Masolo je u izlaganju na jednom spoljnopolitičkom skupu u Rimu podvukao da je za interese Italije to "prosto od značaja zato što će se činioci i posledice krize u Sredozemlju i na Balkanu, isto kao i razvoj nadnacionalne evropske izgradnje, odraziti odmah na našu nacionalnu bezbednost".

 

To će se, upozorio je, "odraziti i na italijanske mogućnosti ekonomskog rasta, na našu socijalnu zbijenost i ravnotežu, jer grčeviti potresi na drugim geopolitičkim područjima mogu bez sumnje imati osetne posledice po naše sektorske, i to važne interese, iako ne mogu dovesti u opasnost sistem naše zemlje i njene demokratske ustanove".

 

Viđeni novi šef rimske diplomatije primećuje da "upravo zato u dobu globalne međuzavisnosti, ako istinski želimo stabilnije Sredozemlje, balkanski okvir otvoren za evropsku perspektivu, Evropu koja će ponovo naći svoje korene i znati da pruži savremene i ubedljive odgovore na očekivanja naših građana, moramo znati kako da razgovaramo s 'velikima' u svetu".

 

Izvor: EURACTIV.com. Beta

Foto: Beta/AP