Najvažniji zadatak Evrope do kraja godine biće da ostane snažna i ujedinjena u rešavanju izazova koji dolaze iz SAD, izjavio je prvi potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans. Prema njegovom mišljenju, način na koji EU bude rešavala trgovinski spor s Vašingtonom i problem oko nuklearnog sporazuma s Iranom, oblikovaće buduću ulogu Evrope na svetskoj sceni. Iz Vašingtona je u međuvremenu najavljena mogućnost uvođenja novih carina na uvoz automobila.

 

Timermans je na Evropskom biznism samitu u Briselu 23. maja izjavio da će u bliskoj budućnosti najvažnije za posao i stabilnost biti jasan i usaglašen odgovor na "izazove koji predstavljaju oni koji ne veruju u slobodnu trgovinu".

 

"Svet sada gleda u Evropu. Pitaju se: 'Mogu li da ostanu ujedinjeni?' Odgovor će odlučiti da li ći ćemo mi biti ti koji će oblikovati svet ili će nas oblikovati drugi. Odrediće da li će Evropa biti snažna ili će biti igralište za druge", kazao je Timermans.

 

Odnosi Evrope sa SAD, njenim najvećim ekonomskim i bezbednosnim saveznikom od 1940-ih godina, pogoršani su od dolaska Donalda Trampa u Belu kuću i protekcionističkog stava "Amerika na prvom mestu" kao stuba njegove politike. Neke članice EU, kao što su Poljska i Mađarska, podržavale su Vašington.

 

Timermans je, poredeći tenzije u odnosima sa SAD sa Hladnim ratom i padom Berlinskog zida, rekao da "sada izgleda postoji zid na drugoj strani koji takođe pada".

 

"Menjaju se neke stvari u transatlantskim odnosima za koje nikad nismo mislili da će se promeniti, pitanja trgovine i bezbednosti", izjavio je evropski zvaničnik.

 

"Ovo je prvi put da (američka) administracija misli da je u interesu Amerike da ima podeljenu Evropu a ne ujedinjenu. To predstavlja pravi izazov za Evropu", dodao je.

 

Timermansovi oštri komentari usledili su pošto je predsednik Evroskog saveta Donald Tusk rekao da "s prijateljima kao što je Tramp, kome trebaju neprijatelji".

 

Posle povlačenja Trampa iz nukelarog sporazuma s Iranom lideri EU su se na samitu u Sofiji dogovorili o ujedinjenom pristupu očuvanju dogovora, kao i sprečavanju trgovinskog rata zbog uvođenja američkih carina na čelik i aluminijum, planiranih za jun.

 

Evropska komesarka za trgovinu Sesilija Malmstrom je, međutim, ocenila da pokušaji Evrope da ubede Trampa da odustane od carina neće uroditi plodom.

 

Nove američke carine?

 

U međuvremenu je Trampova administracija pokrenula istragu o uticaju uvoza automobila i kamiona na nacionalnu bezbednost, što bi moglo da rezultira uvođenjem novih američkih taksi sličnih carinama na čelik i aluminijum.

 

U okviru istrage ispitivaće se da li uvoz vozila i automobilskih delova predstavlja opasnost automobilskoj industriji u SAD i sposobnosti da se razvijaju nove, napredije tehnologije.

 

"Postoji dokaz koji pokazuje da je, već decenijama, uvoz iz inostranstva uništavao našu domaću auto-industriju", saopštio je ministar trgovine Vilbur Ros, obećavši "detaljnu, pravednu i transparentnu istragu".

 

Američki predsednik je u poruci na Tviteru napisao da su osnovne industrije kao što je automobilska od suštinske važnosti za zemlju.

 

"Uskoro će biti velikih vesti za naše sjajne američke proizvođače automobila. Posle mnogo decenija gubljenja poslova zbog drugih zemalja, čekali ste dovoljno dugo!", napisao je Tramp u odvojenom tvitu.

 

Nemački proizvođači automobila Folksvagen, Dajmler i BMW imaju u SAD velike fabrike za sklapanje automobila. SAD su na drugom mestu zemalja u koje nemačke kompanije najviše izvoze automobile, posle Kine, a vozila i automobilski delovi su nemački najveći izvor prihoda od izvoza.

 

SAD us 2017. uvozle 8,3 miliona vozila, u vrednosti od 192 milijarde dolara, najviše iz Meksika, Kanade, Japana, Južne Koreje i Nemačke. Za to vreme su izvezle dva miliona vozila u vrednosti od 57 milijardi dolara.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: EK