Borba Evrope s migrantskom krizom razlog je povećanja finansijskih sredstava za pograničnu kontrolu koja daje autoritarnim režimima kao što su Čad, Niger, Belorusija, Libija i Sudan. Znatnu korist od većih izdvajanja za obezbeđivanje granica imale su evropske kompanije, navodi se u izveštaju Transnacionalnog instituta i holandske kampanje Stop trgovini oružjem.

 

U izveštaju se ukazuje na sve češću saradnju EU i autoritarnih režima od 2005. godine i znatno pojačanje 2015. kada je počela migrantska kriza.

 

EU kroz razne programe, uključujući Fond za vanredne situacije za Afriku, daje milione evra za seriju projekata čiji je cilj sprečavanje imigracije u Evropu.

 

U izveštaju "Širenje tvrđave" navodi se da 17 od 35 zemalja koje su na listi prioriteta EU za takozvanu eksternalizaciju granica ima autoritarnu vlast.

 

"Izveštaj pokazuje da će politika interakcije EU sa susednim regionima, koja je postala jednostrano opsednuta kontrolom migracija, uz jačanje vojnih i bezbednosnih snage u regionu, verovatno pogoršati represiju i podstaći sukobe koji će dovesti do toga da još ljudi bude primorano da napusti svoje domove", izjavio je autor izveštaja Mark Akermen.

 

"Vreme je da se promeni kurs. Umesto da se eksternalizuju granice i zidovi, treba da eksternalizujemo pravu solidarnost i poštovanje ljudskih prava", rekao je Akermen.

 

Oštrije kontrole na spoljnim granicama EU primorale su migrante da krenu opasnijim rutama. Prema izveštaju, tokom 2017. godine u Sredozemnom moru je stradao jedan na 57 migranata, u poređenju sa jedan na 267 migranata 2015.

 

To je zato što se migranti odlučuju na duži i opasniji put preko Sredozemlja, umesto rutom preko Turske i Grčke.

 

Najviše dobiti za evropske firme

 

U izveštaju se ukazuje i da su evropske kompanije, na primer francuske Tales (Thales) i Žemalto (Gemalto) imale veliku kroist od povećanja izdvajanja za pograničnu bezbednost.

 

Rad s drugim državama na rešavanju migrantske krize obuhvata mnoge oblasti saradnje u kojima evropske bezbednosne firme mogu da daju svoj doprinos. Te kompanije obučavaju bezbednosne snage i pogranične patrole, razvijaju obimne biometrijske sisteme i obezbeđuju opremu za nadzor i praćenje.

 

Prema izveštaju, Nemačka i Italija finansijski pomažu svoje fabrike oružja kako bi podržale obezbeđivanje granicama u zemljama Bliskog istoka i Severne Afrike.

 

Povećanje budžeta

 

Zaključci iz izveštaja biće potvrđeni kada bude usvojen novi budžet EU za period od 2021. do 2027. Prema predlogu budžeta Evropske komisije za spoljno delovanje biće izdvojeno 123 milijardi evra, što je za 26% više nego u prethodnom budžetu.

 

Povećanje tih finansijskih sredstava najvećim delom je namenjen rešavanju migrantskih pitanja.

 

Komisija želi da napravi jedinstveni finanijski instrument za sve svoje spoljno delovanje integracijom 12 postojećih finansijskih instrumenata. Prema mišljenju nekih nevladinih organizacija, jedinstven instrument bi mogao da dovede do prevage migrantskih problema nad ciljevima razvojne saradnje.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Pixabay.com