Procenat radno sposobnih građana EU koji žive u drugoj zemlji članici povećao se 2017. na 3,8% stanovništva, a taj udeo je najveći u Rumuniji, gde gotovo petina stanovnika živi drugim delovima Unije. Deset godina ranije procenat stanovnika starosti od 20 do 64 godine koji žive van svoje zemlje bio je 2,5%, saopštila je evropska agencija za statistiku Eurostat. Situacija varira među zemljama, od 1% Nemaca koji žive u drugoj državi EU, do 19,7% Rumuna.

 

Prema podacima Eurostata, građani s visokim obrazovanjem su generalno mobilniji nego drugi stanovnici – 32,4% državljana EU koji ne žive u svojoj zemlji su visoko obrazovani, dok je procenat akademskih građana u celoj EU populaciji 30,1%.

 

Stopa zaposlenosti državaljana EU koji se sele u druge zemlje (76,1%) takođe je veći nego među svim stanovnicima Unije (72,1%).

 

Sloboda kretanja radnika jedan je osnovnih principa funkcionisanja EU. Državljani članica imaju pravo da traže posao u drugoj zemlji Unije i da tamo žive i rade bez radne dozvole, uz jednaki pristup tržištu rada kao i lokalno stanovništvo, jednake radne uslove i druge socijalne i poreske prednosti.


Rumuni i Litvanci najmobilniji

 

Gotovo petina radno sposobnih Rumuna je prošle godine živela u drugim zemljama EU.

 

Iza Rumunije su Litvanija (15%), Hrvatska (14%), Portugal (13,9%), Letonija (12,9%) i Bugarska (12,5%).

 

Među zemljama čiji stanovnici najmanje odlaze u druge članice EU su Nemačka (1%), Velika Britanija (1,1%), Švedska i Francuska (1,3%).

 

U odnosu na 2007. godinu, broj rumunskih državljana koji žive u drugim evropskim zemljama povećao se za 12,3%, broj Letonaca za 10%, Litvanaca za 9,5%, a Bugara za 8%.

 

Sa druge strane, broj građana Kipra u inostranstvu smanjio se za 3,2%, sa 7,1% 2007. na 3,9% 2017. godine.

 

Manji broj državljana u drugim zemljama EU imali su i Danska, Austrija, Finska, Norveška, Island i Velika Britanija.

 

Dve trećine Francuza u drugoj članici visoko obrazovano

 

U većini zemalja EU procenat radno sposobnih stanovnika koji žive u drugoj članici koji imaju visoko obrazovanje veći je nego njihov udeo u celoj populaciji u zemlji porekla.

 

To je najizraženije u Francuskoj, gde je 62,5% Francuza u inostrantsvu visoko obrazovano, dok je procenat svih visoko obrazovanih francuskih državljana 34,6%. To je vidljivo i u Nemačkoj, gde je ta razlika 28%.

 

U šest zemalja je, međutim, obrnuta situacija – Bugarskoj, Hrvatskoj, Portugalu, Letoniji, Estoniji i Litvaniji.

 

Osam od 10 Slovenaca u drugoj zemlji je zaposleno

 

Zaposlenost građana koji žive u drugoj zemlji u većini slučajeva je veća nego u njihovoj domovini.

 

Razlika je najveća u Grčkoj, gde je stopa zaposlenosti 57,8%, dok je zaposlenost među Grcima koji žive u drugoj članici 77,3%.

 

Znatna razlika postoji i u Hrvatskoj (63,6% u odnosu na 79,8%), Španiji, Italiji i Poljskoj.

 

Izvor: Eurostat

Foto: Pixabay.com