U roku od godinu dana Bugarska će istovremeno tražiti prijem u Mehanizam deviznih kurseva EU (ERM II), tzv. čekaonicu za zonu evra, i bankarsku uniju, najavio je ministar finansija te zemlje Vladislav Goranov. Za razliku od većih i bogatijih članica EU koje još koriste svoje valute, poput Švedske i Poljske, Bugarska, najsiromašnija članica EU, želi da uđe u zonu evra i želi da počne dvogodišnji period pridruživanja toj grupi pristupanjem ERM II.

 

Međutim, Evropska komisija želi da se Bugarska prvo priključi bankarskoj uniji a zatim ERM II. Bugarska pak želi da prvo uđe u ERM II a da se "sledećeg dana" prijavi za članstvo u bankarskoj uniji.

 

Sada je, čini se, postignut kompromis da se Bugarska istovremeno prijavi za ERM II i bankarsku uniju.

 

Goranov je ranije rekao da jedno nije preduslov drugog.

 

Kriterijumi za ulazak u zonu evra tiču se nivoa javnog duga, inflacije, budžetskog deficita, kamata i članstva u ERM II. Te uslove Bugarska je ispunila i zato bi njeno članstvo u ERM II trebalo da bude formalnost.

 

Problem za zemlju su međutim dve neformalna uslova.

 

Naime, kroz bankarsku uniju Evropska centralna banka (ECB) dobija pravo direktne kontrole u tri najveće banke u zemlji ali može da kontroliše i one manje. Najveća banke u Bugarskoj su italijanska Unikredit Bulbank, DSK, koja je u vlasništvu mađarske OTP banke, i bugarska FIBANK koja je poslednjih godina imala ozbljne probleme pa je država morala da je spasava.

 

Prema agenciji Blumberg, ECB nije preveliki entuzijasta oko otvaranja vrata zone evra Bugarskoj samo četiri godine posle kraha Korporative komercijalne banke (ČB), četvrte po veličini u zemlji, koji je za posledicu imao ostavku guvernera centralne banke i prevremene izbore.

 

Drugi nezvanični uslov tiče se tzv. ekonomske konvergencije. U tom pogledu, glavni problem Bugarske je konvergencija životnog standarda sa zemljama zone evra. Podaci pokazuju da je nominalni bruto domaći proizvod po stanovniku u Bugarskoj u 2017. bio oko 8.600 evra ili oko 25% proseka EU.

 

"Krajnji rezultat, kako ja to vidim, jeste da ćemo za godinu dana moći istovremeno da uđemo u bližu saradnju sa bankarskom unijom i u ERM II", rekao je Goranov na jednoj biznis konferenciji, preneo je portal BulgarianPresidency.eu koji prati bugarsko predsedavanje EU.

 

Ministar nije odgovorio da li Bugarska i dalje namerava da se pridruži ERM II do kraja juna, kako je prvobitno planirano, ali je rekao da će narednih dana bugarski stručnjaci razgovarati za zvaničnicima ECB.

 

Neki lokalni analitičari kažu da EU i ECB žele da odlože bugarski put u zonu evra insistiranjem na ulasku u bankarsku uniju, što je proces koji traje najmanje šest meseci i može da inicira kontrolu kvaliteta imovine banaka.

 

"Obaveze koje ćemo dobiti... treba da budu definitivne", rekao je Goranov ističući da pridruživanje ERM II ne treba da podseća na bugarska nastojanja da uđe u šengensku zonu.

 

Bugarska godinama ispunjava tehničke kriterijume za Šengen ali i dalje ne uspeva da uđe u tu zonu zbog bojazni od korupcije.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Shutterstock.com