Francuski predsednik Emanuel Makron obezbedio je podršku nemačke kancelarke Angele Merkel za reforme čiji je cilj bolja odbrana zone evra od kriza, uključujući za budžet zone evra. Ipak, izvesno je da reforma neće proći glatko jer su neke zemlje već izrazile protivljenje zajedničkom budžetu. Berlin i Pariz zalažu se i za prerastanje mehanizma zone evra za pomoć zemljama u dužničkoj krizi u neku vrstu evropskog monetarnog fonda ali je Berlin protiv ideje zajedničkog ministra finansija zone.

 

"Počeli smo drugu fazu u životu naše zajedničke valute", rekao je Makron posle razgovora sa kancelarkom u zamku Mezeberg u blizini Berlina.

 

Budžet zone evra imaće vlastitu strukturu upravljanja i biće realan budžet sa godišnjim prihodima i rashodima", kazao je Makron 19. juna dodajući da se Pariz i Berlin nadaju da će zaživeti 2021.

 

On međutim nije precizirao iznos rekavši da će se o veličini budžeta razgovarati sa članicama zone evra.

 

Članice će razgovarati i o načinu finansiranja budžeta, dodala je Merkel sugerišući da bi mogao da uključi redovne transfere pojedinačnih zemalja ili sredstva poreza na finansijske transakcije.

 

"Dozvolite da budem pragmatičan. Kada je (predlog) suviše detaljan, to može da bude kontraproduktivno", rekao je francuski predsednik.

 

U vreme jačanja evroskeptika i populista širom kontinenta, Makron, koji je na vlast došao na proevropskoj platformi, važi za najvatrenijeg zagovornika reforme EU i zone evra.

 

On se u početku zalagao i za zajedničkog ministra finansija zone evra, kao i za zajednički budžet. Međutim, Berlin je odbacio ideju ministra finansija.

 

Nemačka kancelarka u prvom trenutku nije bila naročito "zagrejana" ni za ideju budžeta zone evra zbog straha da će Nemačka morati da finansira one koji zaostaju. Ipak, Merkel je ponudila ključni ustupak i u nedavnom intervjuu je rekla da bi mogla da podrži budžet "na donjem kraju dvocifrenog broja milijardi evra".

 

Neće svi biti srećni

 

Makron sada ima podršku Angele Merkel ali ga čeka još dosta posla da ubedi druge članice zone evra da pristanu na budžet.

 

"Neke zemlje neće biti srećne" zbog planova za budžet zone evra, rekao je jedan visoki zvaničnik u Briselu koji je želeo da ostane anoniman.

 

Mada taj zvaničnik nije nikoga pojedinačno pomenuo, poznato je da je holandski premijer Mark Rute (Rutte) ranije izrazio protivljenje takvim planovima.

 

Pored zalaganja za zajednički budžet, Berlin i Pariz takođe žele da prošire nadležnost Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) čiji je zadatak da "gasi požar" u članicama zone evra sa ozbiljnim dužničkim problemima.

 

Dve zemlje koje su "motori" EU žele da ESM postane evropska verzija Međunarodnog monetarnog fonda. Mehanizam bi obezbeđivao hitne zajmove i zemljama u krizama koje nisu posledica preteranog zaduživanja.

 

Među predlozima za reformu je i plan harmonizacije korporacijskih poreza u bloku, kao i postizanje sporazuma EU o digitalnom porezu do kraja 2018.

 

Irska i Luksemburg oštro se protive digitalnom porezu koji bi im smanjio konkurentnost u privlačenju velikih tehnoloških multinacionalnih kompanija, osim ako taj porez ne bude važio i dalje, uključujući u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj poput Švajcarske i SAD.

 

Reforma zone evra i izmene sistema azila EU biće najvažnija i najteža pitanja na samitu lidera EU 28-29. juna.

 

Kada je reč o migraciji, u dokumentu iz Mezeberga navodi se da je cilj da se dogovorom sa trećim zemljama izbegne priliv migranata u Evropu.

 

Navodi se i da "unilaterlane, nekoordinisane akcije dele Evropu, dele njene ljude i dovode Šengen u opasnost".

 

Lideri EU odlučni su da zaustave "sekundarne pokrete" migranata unutar Unije kroz promene u novoj Dablinskoj regulativi. Takođe su odlučni da unaprede saradnju članica sa ciljem da spreče da registrovani tražioci azila idu iz jedne zemlje u drugu, kao i da obezbede brzu readmisiju.

 

Izvor: EURACTIV.com i AFP

Foto: Beta/AP