Obimna mapa savremene grčke emigracije otkrila je niz neprijatnih istina, kao što je veliki broj visokoobrazovanih Grka koji odlaze u inostranstvo i znatan broj onih koji se nikada neće vratiti, piše 20. juna atinski dnevnik "Katimerini". Istraživanje agencije "ICAP People Solutions" pokazalo je da među Grcima koji su otišli iz zemlje ima 53% postdiplomaca, 20% diplomiranih studenata i 8% doktora nauka, kao i da su ih iz Grčke "proterali" nedostatak meritokratije i transparentnosti.

 

Na osnovano pitanje da li planiraju da se vrate, oko trećine (36%) izričito odgovara da ne namerava, nikada. Otuda samo 36% učestvuje u aktivnostima Vlade za pomoć jačanju konkurentnosti Grčke.

 

"Predvodnici" emigracije su muškarci, koji predstavljaju 64%. Iako emigracija ima tu polnu određenost, više nema neki poseban uzrast, jer 31% ispitanika ima više od 41 godine, 25% od 31 do 35 godina, 19% od 36 do 40 godina, 19% od 26 do 30 godina i 6% ima od 18 do 25 godina.

 

Polovina (ravno 50%) je nevenčana, 16% je u braku, a 29% u braku s decom, što dokazuje da emigracija postaje porodična, a time i trajnija.

 

Do 35% je studiralo ekonomiju, menadžment, marketing, 19% su inženjeri, 12% je završilo kompjuterske nauke, 9% književnost, istoriju i jezik, dok je među onima koji imaju samo diplome prvog stepena, 80% završilo grčke privatne više škole

 

Istraživanje se sprovodi elektronski, već četiri uzastopne godine, ovog puta na uzorku od 1.068 Grka zaposlenih u 61 zemlji

 

Od onih koji su učestvovali u istraživanju 2017. godine, 13% se ipak vratilo u Grčku, uglavnom iz porodičnih razloga - radi brige o starim roditeljima (24%) ili radi zasnivanja porodice ili podizanja dece u Grčkoj (19%). Manje ljudi spomenulo je kao razlog povratka postojanje pogodnog okruženja za razvoj preduzetništva (11%) ili korišćenje porodične imovine (10%).

 

Na teoretsko pitanje o mogućim podsticajima koji bi ih vratili u postojbinu, polovina kaže da bi to bio odgovarajući ili bolji platni paket kakav imaju u inostranstvu (srazmerno troškovima života). Kao mogući podsticaj za povatak slede: umerena grčka klima i način života (38%), poboljšanje privrede (34%), priznavanje inostranog radnog iskustva (21%). Vredno je uočiti da 18% izričito odgovara da ih ništa ne može navesti da se ikada vrate.

 

Na pitanje o tome šta su prvobitno planirali, 20% je objasnilo da su odlučili da samo odu i ne vrate se, dok sada, kada su se smestili u novoj "domovini", za 36% povratak u Grčku nije ni u dugoročnim planovima.

 

Duže od godinu dana u inostranstvu živi 88%, a već ima radno iskustvo u Grčkoj 59%. Većina jesu službenici (43%), ali vremenom su napredovali u hijerarhiji, te su 23% sada šefovi, 10% su viši rukovodioci i 10% direktori. To se ogleda u zaradama, sa 13% onih koji zarađuju više od 100.000 evra godišnje. Međutim, uprkos finansijski prihvatljivom poslovnom okruženju, u inostranstvu su samo 3% postali samostalni preduzetnici, zaključuje "Katimerini"

 

Izvor: Beta

Foto: Pixabay.com