Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan posle pobede u prvom krugu predsedničkih izbora produžiće svoju petnaestogodišnju vladavinu novim i znatno širim ovlašćenjima. Na istovremeno održanim parlamentarnim izborima njegova partija AKP osvojila je 42,5% ali će, uz 11% koje je dobila njena saveznica, nacionalistička MHP, imati kontrolu nad skupštinom koja broja 600 poslanika. Izlaznost je bila velika, 87%.

 

Erdogan je bio premijer 11 godina, pre nego što je 2014. godine postao predsednik. Prema novom Ustavu, Erdogan može ponovo da se kandiduje i tako potencijalno ostane na vlasti do 2028. godine.

 

Izborna komisija proglasila je pobedu Erdogana na izborima održanim 24. juna koji su uvod u novi predsednički sistem odobren na ustavnom referendumu 2017. godine, preneo je Asošiejted pres.

 

Prema novom sistemu, biće ukinuta funkcija premijera a izvršna ovlašćenja će biti preneta na predsednika koji će vladati s ograničenom kontrolom vlasti.

 

Turski vođa, kojeg kritičari optužuju za sve izraženiju autoritarnu vladavinu, ali kojeg pristalice podržavaju zbog napretka i stabilnosti u zemlji, i dalje se može suočiti s poteškoćama. Analitičari predviđaju ekonomski pad i rast inflacije.

 

Erdoganova pobeda može produbiti jaz između Turske i njenih zapadnih saveznika koji su već zabrinuti zbog nazadovanja demokratije i ljudskih prava, kao i bliskih odnosa Turske s Rusijom.

 

U pobedničkom govoru Erdogan (64) je rekao da će raditi na cilju da Turska bude među deset najjačih svetskih privreda do 2023, kada turska republika obeležava stogodišnjicu.

 

On je rekao da je još "odlučniji" u borbi protiv kurdskih pobunjenika i sledbenika pokreta sveštenika Fetulaha Gulena kojeg optužuje za organizovanje propalog državnog udara 2016.

 

"Turska je izabrala još odlučniju borbu protiv PKK (Kurdske radničke partije) i Gulenista... Ići ćemo još odlučnije na terorističke organizacije", rekao je Erdogan.

 

Prema novom sistemu, Erdogan će imenovati ministre, potpredsednike i visoke zvaničnike, izdavati dekrete, pripremati budžet i odlučivati o bezbednosnim merama.

 

Prema nezvaničnim rezultatima izborne komisije, Erdogan je dobio 52,5% glasova, dok je na parlamentarnim izborima njegova Partija pravde i razvoja (AKP) osvojila 42,5% glasova. Glavni opozicioni kandidat Muharem Inče dobio je 30,7%.

 

Erdoganova AKP nije uspela da osvoji parlamentarnu većinu, ali je njena saveznica, nacionalistička  Partija nacionalnog delovanja (MHP) prošla bolje nego što se očekivalo osvojivši 11%, pa će imati kontrolu nad skupštinom koja ima 600 poslanika.

 

Inče je 25. juna priznao poraz, iako se žalio na nepravične izbore. On je pozvao Erdogana da bude predsednik svih i da prihvati sve.

 

"To bih ja uradio da sam pobedio", rekao Inče.

 

On je kritikovao novi, predsednički sistem u Turskoj navodeći da je zemlja "presekla vezu" s demokratijom i parlamentarnim sistemom i da prelazi ka "režimu jednog čoveka".

 

Prokurdska Narodna demokratska partija, čiji je predsednički kandidat Selahatin Demirtas bio primoran da vodi kampanju iz zatvora, osvojila je više od 10% glasova koliko je neophodno da uđe u parlament, što su njene pristalice proslavile na ulicama.

 

Inače, Turska je od 1999. kandidat za članstvo u EU. Pregovore o članstvu počela je 2005. Od ukupno 35 poglavlja, Turska je otvorila 16, a samo jedno zatvorila, s tim što već dve godine nije bilo otvaranja novih poglavlja.

 

Evropskoj komisiji Anakara je zamerila da je bila nepravedna prema Turskoj u poslednjem izveštaju o napretku u evrointegracijama jer je favorizovala balkanske zemlje. Prema stavu Ankare, EK je ignorisala teškoće s kojima se Turska suočava a trebalo je da joj pruži jasniju evropsku perspektivu, kao Zapadnom Balkanu.

 

Izvor: Beta, EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP