Azerbejdžan i EU su završili pregovore o Prioritetima partnerstva kojim su utvrđeni zajednički prioriteti politike sa ciljem jačanja partnerstva dve strane u narednim godinama. Za razliku od Ukrajine, Moldavije i Gruzije, Azerbejdžan, zemlja bogata fosilnim gorivom, ne traži sporazum o pridruživanju sa EU. Istovremeno, za razliku od Belorusije ili Jermenije, ta zemlja zadržava distancu u odnosu na Rusiju.

 

Sve te zemlje su članice Istočnog partnertsva, inicijative EU za saradnju sa šest bivših sovjetskih republika u njenom istočnom susedstvu pokrenute 2009.

 

Dogovorom sa Azerbejdžanom, EU je zvanično priznala da postoje razlike u odnosima sa zemljama istočnog susedstva.

 

EU i Azerejdžan trenutno pregovaraju o novom bilateralnom sporazumu a dogovoreni Prioriteti partnerstva signal su zajedničke želje da to bude jedan ambiciozan dokument.

 

Dogovor je postignut u razgovorima azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva i predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska 11. jula u Briselu.

 

Pored bilateralnih odnosa, Tusk i Alijev su razgovarali i o "regionalnom kontekstu" - od Ukrajine i Irana, do Avganistana, zemalja koja će biti visoko na dnevnom redu drugog dana samita NATO.

 

Članice NATO 12. jula će pozdraviti partnere van Alijanse, uključujući Alijeva, avganistanskog predsednika Ašrafa Ganija i ukrajinskog Petra Porošenka.

 

Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Elmar Mamađarov potpisivanjem dokumenta obeležili su završetak pregovora o Prioritetima partnerstva.

 

Glavne oblasti saradnje u okviru Prioriteta odražavaju one identifikovane okvirom Istočnog partnerstva.

 

Prva oblast odnosi se na jačanje institucija i dobre uprave uključujući borbu protiv korupcije, reformu javne administracije i izgradnju kapaciteta za borbu protiv kriminala i terorizma, a druga na ekonomski razvoj i mogućnosti na tržištu, uključujući diversifikaciju ekonomije, podršku članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i unapređenje poslovne i investicione klime.

 

Sledeće prioritetno polje obuhvata povezanost, energetsku efikasnost i klimatske akcije, uključujući uspešnu saradnju u energetskom povezivanju i napredak projekta Južni gasni koridor, računajući podršku Azebejdžanu da posluje kao trgovinska, logistička i transportna luka, regulatornu pomoć, pomoć za održivo upravljanje resursima.

 

Poslednja prioritetna oblast obuhvata mobilnost i kontakte među ljudima, uključujući podršku obrazovanju i ljudskim resursima i obezbeđivanje prilika za češće susrete građana EU i Azerbejdžana i razmenu iskustava.

 

Prioriteti partnerstva takođe će obezbediti okvir za politiku finansijske saradnje EU i Azerbejdžana za 2018-2020.

 

"Kroz Prioritete partnerstva EU i Azerbejdžan su obnovili posvećenost ambicioznoj i sveobuhvatnoj agendi. Agenda odražava vrednosti i principe Evropske politike susedstva, uključujući poštovanje ljudskih prava, demokratije, vladavine prava i dijaloga sa civilnim društvom", navodi se u kominikeu koji je objavila Evropska služba za spoljne poslove.

 

Prioriteti partnerstva sada će biti formalno odobreni od strane EU i Azerbejdžana i zatim usvojeni.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Evropski savet