Vrhovni sud Grčke pokrenuo je 24. jula istragu požara sa više destina žrtava koji i dalje gori kod Atine, a uporedo vatrogasci sumnjaju u spremnost državnih službi za vanredne situacije. Prve analize ukazuju da su razmerama požara doprineli odsustvo plana za vanredne situacije i zatečenost države na početku sezone visokog rizika od požara.

 

Prema zvaničnim podacima, broj žrtava za sada je više od 50, a povređenih ili s posledicama gušenja od dima više je od 156, od kojih je 11 priključeno na aparate.

 

Po prvoj analizi aktivnih i ranijih zvaničnika Vatrogasne službe Grčke, razmerama požara su doprineli odsustvo plana za vanredne situacije i "iznenađenje državnog mehanizma", iako je sezona visokog rizika od požara upravo počela.

 

Atinski dnevnik Katimerini prenosi da vatrogasni oficiri ne prihvataju procene vladinih zvaničnika o "organizovanom planu paljevine radi destabilizacije" Grčke.

 

Požar koji je izbio 23. jula u naselju Kalitehnupoli, u severoistočnom predgrađu Atine i proširio se sve do gusto nastanjene obale mora, vatrogasci su nazvali "mega-požarom" jer je izbio u borovoj šumi i jer je vetar tada bio veoma jak. Požar je tako ubrzo dobio nekontrolisane razmere i već za dva sata stigao do mora.

 

Pored toga, veliki broj vatrogasaca i vatrogasnih aviona je nekoliko sati ranije već bio angažovan na gašenju pođednako velikog požara u naselju Kineta, zapadnom predgrađu Atine, na putu ka Korintu, te je trebalo vremena da se ljudstvo i oprema prebace na suprotnu stranu, u okolinu naselja Mati, severoistočno od Atine.

 

Zvaničnici Vatrogasne službe ukazuju da je za nepostojanje plana za vanrednu situaciju kriva regionalna vlast poluostrva Atike, na kojem je Atina, a postoji i odgovornost Generalnog sekretarijata (ministarstva) za civilnu zaštitu koji je zadužen za koordinaciju svih nadležnih organa.

 

Osim toga, 23. jul je bio prvi dan zvanično proglašenog perioda opasnosti od požara uz indeks rizika 4 (od mogućih 5) u Atini i okolini, a "državni aparat je ipak pokazao da je iznenađen požarima", prenosi list.

 

"Očigledno je da je reakcija na požar kod Matija bila odložena. Sve snage su bile u Kineti i nisu očekivali da će na Atici izbiti još jedna vatra", komentarišu vatrogasni zvaničnici.

 

Povodom glasina i tvrdnji da su požari bili "planirana organizovana paljevina", oficiri Vatrogasne službe kažu da usred letnje sezone požara nije neuobičajeno da ih bude čak i deset dnevno samo na Atiki.

 

Navode i da postoje dokazi da je požar u Kineti izbio usled varničenja jednog od transformatora elektrodistribucije. Transformatori su u tom kraju postavljeni na bandere među krošnjama drveća duž tesnih puteva i uličica, nad krovovima kuća od kojih su mnoge stare, drvene, improvizovane.

 

Okolnosti požara u selu Mati -  gusta šuma i jak vetar, podsećaju na razorni požar 2007. godine kod Olimpije, na Peloponezu, sa 65 mrtvih.

 

Ali, krupna razlika je to što je čitava ova godina, sve do 15. jula, bila obilno kišovita na Atiki, te je vlažnost tla i šume visoka, dok je 2007. na Peloponezu vladala višemesečna suša, zaključuje Katimerini.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP