Odluku Nemačke da od počeka avgusta ponovo dozvoli spajanje porodica za neke izbeglice ni levica ni krajnja desnica nisu dočekale sa odobravanjem - levica kritkuje ograničenje broja izbeglica koje će dobiti to pravo na 1.000 mesečno a desnica se protivi imigraciji uopšte. Nemačka vlada je to pravo suspendovala 2016. kako bi smanjila opterećenje socijalnih službi koje su se borile sa prilivom rekordnih milion migranata.

 

Zabrana se nije odnosila na tražioce azila koji su dobili izbeglički status i koji imaju ustavno pravo da pozovu svoje porodice da im se priduže.

 

O delimičnom uklanjanju zabrane od 1. avgusta 2018. kompromis su postigli konzervativci Angele Merkel i njihov koalicioni partner socijaldemokrate još posle izbora 2017. na kojima su poražene anti-imigrantske snage.

 

"Novo pravilo nam omogućava da uspostavimo balans između kapaciteta za integraciju našeg društva, humanosti i bezbednosti", istakao je u saopštenju ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer. "To je važan element vladine strategije za migraciju", dodao je on, preneo je Rojters.

 

Međutim, Zeleni, kao i hrišćanske dobrotvorne organizacije, kažu da novi propisi nisu fer jer su postavili nejasne parametre, poput toga kako će tih 1.000 ljudi mesečno biti izabrani.

 

Dužina perioda razdvojenosti, starost članova porodice koji nisu u Nemačkoj, zdravstveno stanje i bezbednost neki su od kriterijuma koje imigracione vlasti treba da razmotre i odluče ko će biti "srećnik".

 

Pored toga, izbeglice koje se trude da se integrišu tako što idu na kurseve jezika, šegrtuju ili rade treba da imaju prioritet da im se dozvoli da pozovu članove porodice.

 

"Bračni status i porodica su pod posebnom zaštitom državnog poretka", rekla je liderka Zelenih Analena Berbok za Pasauer nojen prese (Passauer Neuen Presse). "Novi propisi prave nekoliko privilegovanih umesto univerzalnog prava", istakla je Berbok.

 

Anti-imigrantska partija Alternativa za Nemačku (AfD) ocenjuje da će nova pravila ohrabriti ekonomske migrante da u još većem broju dolaze u Nemačku i traže azil.

 

"Suočena sa migrantskom krizom bez kraja u Evropi, Nemačka je poslala fatalan signal nastavkom politike ujedinjenja porodica", napisala je poslanica AfD Alis Vajdel (Alice Weidel) na Tviteru.

 

Pitanja imigracije i integracije izazivaju velike podele u Nemačkoj, gde je svaki četvrti građanin ili rođen u inostranstvu ili ima barem jednog roditelja koji nije rođeni Nemac.

 

Kancelarkina odluka da 2015. "raširenih ruku" dočeka ljude koji beže od ratova na Bliskom istoku i Africi rasplamsala je debatu oko integracije, posebno s obzirom na nemačko iskustvo sa turskom zajednicom.

 

Mnogi Turci više od pola veka od kako su turski radnici pozvani da pomognu Nemačkoj da obnovi ekonomiju posle Drugog svetvskog rata još se ne osećaju dobro asimilovani.

 

Debata oko integracije pojčala se nakon što je u julu nemačka fudbalska zvezda Mesut Ozil (Özil) napustio nacionalni tim s obrazloženjem da se suočio sa "rasizmom i nepoštovanjem" zbog svojih turskih korena.

 

Ozil, jedan od igrača koji je ključno doprineo da Nemačka bude svetski šampion u fudbalu 2014. i koga su obožavaoci od 2011. pet puta proglašavali za igrača ekipe, rekao je "u oči" visokim nemačkim fudbalskim zvaničnicima: "Ja sam Nemac kada pobeđujemo ali sam imigrant kada gubimo".

 

Kritičari kažu da limitiranje broja izbeglica koji će dobiti pravo na ujedinjenje porodice može da ukoči integraciju jer se ljudi kojima je dopušteno da dovedu decu i roditelje bolje integrišu.

 

"Zakon otvara pitanje humanitarnog aspekta - da li veći značaj treba da se da bolesnima, osobama sa invaliditetom, onima koji zavise od tuđe nege", rekla je Marija Lohajde (Maria Loheide) iz protestantske dobrotvorne organizacije Diakoni (Diakonie).

 

"Isto se odnosi i na kriterijume integracije. To znači da će odluka o tome ko se kvalifikuje biti proizvoljna", dodala je ona.

 

Oko 34.000 zahteva za spajanje porodice čeka da bude rešeno u nemačkim ambasadama širom sveta, uključujući zahtev Sirijca Oudaija Alhomsija čiji su žena, sin i ćerka u Jordanu. On ne očekuje mnogo.

 

"Čak i ako dobijem priliku za ponovno spajanje, ko su oni koji će prvi doći? Kada će doći?", pita se Alhomsi (28) koji nije video porodicu tri godine. "Proces... može da traje i više od pet godina. To je igra na sreću poput lutrije", rekao je on.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta