Odluka Vašingtona da se povuče iz nuklearnog sporazuma sa Iranom i ponovo uvede sankcije toj zemlji pogodiće i evropske kompanije. Sa ciljem da te posledice smanji, EU je odlučila da ažurira svoj mehanizam koji kompanijama obezbeđuje pravnu zaštitu i mogućnost da traže kompenzacije za štetu. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini izjavila je 7. avgusta na Novom Zelandu da Unija ohrabruje kompanije da razviju poslovanje sa Iranom jer ta zemlja ispunjava svoje obaveze u primeni nuklearnog sporazuma.

 

Američki predsednik Donald Tramp proletos je odlučio da se SAD povuku iz nuklearnog sporazuma sa Iranom i 6. avgusta je potpisao ukaz o ponovnom uvođenju sankcija koje su stupile na snagu 7. avgusta, prenela je agencija Frans pres.

 

Prva faza sankcija podrazumeva blokadu finansijskih transakcija, uvoza sirovina, kao i kaznene mere u sektorima kupovine automobila i aviona, a drugi talas, koji će stupiti na snagu u novembru, pogodiće naftni i gasni sektor u Iranu, kao i iransku centralnu banku.

 

SAD su se povukle iz nuklearnog sporazuma Irana i šest velikih sila - SAD, Rusije, Kine, Francuske, Velike Britanije i Nemačke, koji je postignut u julu 2015. posle dugih i teških pregovora.

 

Međutim, sankcije ne pogađaju samo Iran već će odluka SAD pogoditi i kompanije iz EU u vidu ekstrateritorijalnih sankcija koje Brisel smatra ilegalnim. "Oni žele da odrede ponašanje naših ekonomskih operatera koji nisu predmet američkih zakona", ističe jedan visoki zvaničnik EU.

 

"Odlučni smo da zaštitimo evropske kompanije koje legitimno posluju sa Iranom", navodi se u zajedničkom saopštenju Federike Mogerini i ministara spoljnih poslova Francuske, Nemačke i Britanije.

 

Zato je EU u svoj statut blokiranja uključila restriktivne mere koje stupaju na snagu 7. avgusta.

 

Taj mehanizam, uveden 1996. kao odgovor američke na ekstrateritorijalne sankcije protiv kompanija koje rade na Kubi, u Iranu i Libiji, zabranjuje Evropljanima, i kompanijama i stanovnicima, da poštuju američke sankcije.

 

EU eventualno i "izuzetno" može da dozvoli nekom ekonomskom igraču da se potpuno ili delom pridržava sankcija sve dok "nepoštovanje može ozbiljno da ugrozi interese kompanije ili EU".

 

Ukoliko kompanija odluči da poštuje sankcije bez odobrenja EU, članice mogu da odluče o "efikasnim, proporcionalnim i odvraćajućim kaznama", kao i o njihovom sprovođenju.

 

Prema EU izvorima, Evropska komisija još nije dobila nijedan zahtev a ako ga dobije, rešiće ga najbrže moguće, piše EURACTIV.com.

 

Statut blokiranja takođe omogućava kompanijama iz EU da povrate štetu koja može da nastane zbog sankcija od entiteta koji je prouzrokovao. To može da bude američka administracija ili treća strana. Kompanija reba da tuži odgovornog za štetu a sud će presuditi.

 

Visoki zvaničnik EU kaže da je "čisto ekonomska odluka" da li će neka kompanija poštovati sankcije ili nastaviti da posluje sa Iranom.

 

Evropska preduzeća mogu ili da poštuju američke sankcije i suoče se sa posledicama u Evropi zbog kršenja statuta blokiranja ili da nastave da rade sa Iranom i izlože se američkim sankcijama. U drugom slučaju će uživati pravnu zaštitu i imaće mogućnost da traže kompenzacje za štetu, naveo je evropski izvor.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP