Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer predstavio je ključne tačke novog zakona o imigraciji a prve reakcije su pomešane, iako se zakon već dugo priželjkuje, posebno u redovima socijaldemokrata. Tim zakonom, u kom izbeglice jedva da se i pominju, treba konačno da se reguliše integracija na tržište rada izvan politike azila.

 

Nakon što je Socijaldemokratska partija (SPD) izvršila pritisak na Hrišćansko-demokratsku uniju Angele Merkel i njenu sestrinsku bavarsku Hrišćansko-socijalnu uniju (CDU/CSU) po zabrinjavajućem pitanju imigracije, stvari su krenule napred brže nego što se očekivalo, piše Euraktiv Nemačka.

 

Nacrt zakona o imigraciji nemačke vlade, koji je obećan i koalicionim sporazumom, izašao je u javnost 17. avgusta a o glavnim tačkama govorio je Zehofer (CSU).

 

Novim zakonom treba se reformiše važeći, glomazan imigracioni zakon iz 2004. i konačno reguliše integracija na tržište rada izvan politike azila.

 

Izbeglice se u Zehoferovom nacrtu pominju samo u jednoj rečenici a fokus je na ključnoj reči migracione politike - kvalifikovanim radnicima.

 

Populacija Nemačke sve je starija i toj zemlji nedostaju zanatlije, medicinske sestre i tehničari. U Nemačkoj je, prema analizi privredne komore te zemlje, nestalo oko 1,6 miliona kvalifikovanih radnika. Takođe gotovo svaka treća kompanija ima problem da popuni slobodna radna mesta.

 

Iz tih razloga, ekonomisti su posebno zainteresovani za novi zakon o imigraciji. Savezno udruženje nemačkih malih i srednjih preduzeća traži hitnu primenu Zehoferovog plana, kao i liberalnija imigraciona pravila.

 

"Zadovoljni smo što partije iz vlade konačno žele da naprave razuman imigracioni zakon koji mala i srednja preduzeća dugo traže", rekao je predsednik Udruženja Herman Šturm (Hermann Sturm).

 

"Kada traže kvalifikovane radnike, mala i srednja preduzeća gotovo uvek gube od velikih kompanija", dodao je Šturm.

 

Veće mogućnosti za profesionalce

 

Iako je reč o planu, pa su sve mogućnosti još otvorene, njime su postavljeni kriterijumi koji bi mogli da imaju ulogu u davanju boravišnih dozvola.

 

Kako se navodi, faktori koji treba da budu razmotreni su profesionalne kvalifikacije, starost, znanje jezika, dokaz o ponudi za konkretan posao i obezbeđenje izdržavanja. Pre svega, nacrt pokazuje da odabir po kriterijumima treba da obuzda imigraciju u sistem socijalne zaštite.

 

Generalni sekretar Ekonomskog saveta CDU Volfgang Štajger (Wolfgang Steiger) je izričit: "Uspešna integracija ne odvija se kroz sistem socijalne zaštite nego jedino kroz tržište rada. Naprotiv, izdašna socijalna zaštita čak podstiče paralelena društva i koči integraciju".

 

Međutim, ključna stvar, poput one koja postoji u Kanadi i Australiji a koju traže socijaldemokrate, nije pomenuta u nacrtu - imigracioni sistem treba da bude mnogo otvoreniji prema onima koji nemaju Plavu kartu EU. Njih je dobila samo nekolicina jer zahtevaju ugovor o zapošljavanju, nemačku ili ekvivalentnu fakultetsku diplomu i veliki minimalni prihod.

 

Umesto toga, kako je tražio ministar rada Hubertus Hajl (SPD), stručnim kvalifikovanim ljudima treba dozvoliti da ostanu neko vreme, uključujući onima bez fakultetske diplome. S druge strane, odbačen je preliminarni pregled u kome je nemačka agencija za zapošljvanje ispitivala da li je građanin EU kvalifikovan za posao.

 

Centralna konfederacija nemačkog zanatstva pozdravila je oba koraka: "Imigracija obučenih radnika treba da bude ubrzana. To odgovara zahtevu da se proširi fokus i na zanatlije a ne da bude samo na univezitetski obrazovanima".

 

S druge strane, za predsednicu parlamentarne grupe partije Alternativa za Nemačku (AfD) Alis Vajdel otvaranje nosi opasnost: "Imigracija nije kontrolisana već podstaknuta. Planirano ukidanje prethodnih provera je dozvola za damping plata uvozom potencijala koji može da konkuriše na tržištu rada".

 

Izbeglice nisu predviđene zakonom o imigraciji

 

Ranije u avgustu debatu o nemačkom imigracionom zakonu podstaklo je saopštenje premijera Šlezvig-Holštajna Danijela Gintera (CDU) koji želi zakon sa mogućnošću "promene trake". Prema njegovom planu, migranti treba da mogu da iz kategorije azilanta pređu u redovni sistem imigracije, čak i u slučaju kada je njihov zahtev za azil prethodno odbijen.

 

Protiv toga je međutim CSU. "To bi poslalo pogrešan signal svetu da Nemačka nagrađuje neregularne migrante kada prihvate neki posao nakon što su se prethodno dovoljno dugo opirali odbijanju statusa, odlasku i deportaciji", rekao je Štajger.

 

S tim se slažu u AfD i Vajdel govori o "nagradi za uspešnu ilegalnu imigraciju".

 

Portparol za migracije opozicione liberalne partije Slobodne demokrate (FDP) Linda Tojtenberg (Teutenberg) kaže da podržavaju pristup CDU - pružanje mogućnosti je pragmatičan pristup koji omogućava da dobro integrisane i radno sposobne izbeglice legalno ostanu u Nemačkoj umesto da ih deportuju.

 

Prema CSU, zakoni o azilu i imigraciji treba da ostanu odvojeni.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta/AP