Evropske izbore u maju 2019. mogla bi da pogodi bujica sajber napada koji čak mogu da ugroze konstituisanje Evropskog parlamenta, upozorava se u novom izveštaju Agencije za informacione sisteme Estonije. Ocenjuje se da evropski zvaničnici s pravom brinu zbog opasnosti od zlonamernih aktivnosti u formi hakerskih napada ili dezinformacija.

 

Više od 20 članica EU, kao i Evropska komisija i agencija EU za sajber bezbednost, doprineli su istraživanju estonske agencije koje je ukazalo na neka problematična mesta.

 

"U slučaju izbora za Evropski parlament uspešna kampanja protiv jedne članice EU koja uključuje elemente sajber napada može da znači da se rapoređivanje mesta u EP ne može potvrditi i time bi se kompromitovao ceo izborni proces", navodi se u izveštaju.

 

Govoreći za EURACTIV.com, vodeća autorka izveštaja Lisa Past istakla je: "Koordinisani sajber napadi mogu da budu tako jaki da ugroze demokratski proces i spreče konstituisanje Evropskog parlamenta posle izbora".

 

Ona je takođe ukazala kako sajber napadi mogu da utiču na političku debatu pred izbore: "Ako tokom izborne kampanje bude hakerskih napada, politička agenda će potpuno promeni kurs".

 

"U tom slučaju, politički zvaničnici moraće da objašnjavaju propuste u bezbednosnim sistemima umesto svoje političke predloge", rekla je Past.

 

Upozorenja dolaze u vreme kada i evropski komesar za bezbednost Džulijan King izražava bojazni zbog opasnosti od sajber kriminala po demokratski proces. On je ukazao kako se integritet izbora suočava sa dvojnim izazovom - kršenjem bezbednosti izbornih sistema, kao i pokušajima da se manipuliše biračima.

 

King je za britanski Gardijan rekao: "Napadi na izbore i izbornu kampanju idu u dve glavne kategorije: one usmerene na sistem i one usmerene na ponašanje (birača). Prva kategorija uključuje sajber napade kojima se manipuliše izbornim procesom ili tehnologijom za glasanje kako bi se izmenio broj glasača ili broj glasova".

 

Njegova analiza posebno je važna u tekućoj klimi, kada kontinuirano stižu izveštaji o od strane Rusije sponzorisanom hakerisanju vladinih mreža tokom predsedničkih izbora u SAD 2016.

 

I izbore u Francuskoj obeležili su hakerski napadi protiv Emanuela Makrona, uključujući curenje podataka, a napada na veb portale bilo je i tokom parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 2016.

 

Hakerski napadi na zvanične veb sisteme tokom izbornih kampanja mogu da budu u više oblika, upozoravaju strunjaci.

 

Sa približavanjem evropskih izbora u maju 2019, na kojima će učestvovati 27 zemalja, zvaničnici s pravom brinu zbog opasnosti od zlonamernih aktivnosti u formi hakerisanja ili dezinformacija.

 

Komisija je preduzela mere, posebno u oblasti dezinformacija, i u septembru će biti zvanično objavljeno uvođenje Kodeksa prakse za internet platforme.

 

Građani EU svejedno su zabrinuti. Istraživanje Eurostata iz 2017. pokazalo je da se 86% Evropljana oseća sve više izloženo opasnosti od sajber kriminala pri čemu dela u tom sektoru dostižu čak polovinu svih zločina počinjenih u pojedinim evropskim zemljama.

 

Ipak, Past je istakla da mešanje u izbore nije fenomen modernog doba. "Ne zaboravimo da izborne prevare nisu ništa novo", dodala je ona.

 

"I sistemi zasnovani na papiru bili su u prošlosti izloženi istim opasnostima samo što borba protiv mešanja u digitalnoj sferi zahteva veći stepen inovativnosti i tehničkog znanja. Pošto je to tako, alati potrebni za suzbijanje kršenja bezbednosti moraju biti sigurni i legalni", zaključila je Past.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Pixabay.com