Nemačka kancelarka Angela Merkel dala je podršku nemačkom konzervativcu Manfredu Veberu da bude na čelu kampanje desnog centra na izorima za Evropski parlament u maju 2019, prenela je nemačka štampa. Ako ostali iz grupe EPP budu sledili kancelarku i podržali Vebera, trenutno predsednika grupe Evropska narodna partija (EPP) u Evropskom parlamentu, on će biti predvodnik u trci za čoveka koji će zameniti Žan-Kloda Junkera na čelu Evropske komisije.

 

Tako bi Bavarac postao lider EU i svakodnevno se borio sa problemima, od pokušaja da se "plovi" u svetu u kome se predsednik SAD Donald Tramp pokazao ka nepouzdan partner, preko izazova sa rivalima Rusijom i Kinom, do Unije pošto je napusti Britanija.

 

Partije članice grupe EPP u Evropskom parlamentu u vladama su devet od 28 članica EU i vode, prema istraživanjima javnog mnjenja, širom Evrope.

 

Kancelarka, liderka članice EU sa najvećom populacijom i ujedno najbogatije zemlje u Uniji, imaće značajan uticaj u EPP na izbor "špicenkandidata" odnosno kandidata za predsednika EK partija desnog centra.

 

Prošle su decenije od kada je Nemac bio na čelu Komisije čijih 30.000 službenika "kroji" i sprovodi zakone EU i vodi proces evropskih integracija od početaka bloka 1957.

 

Nemačka štampa prenosi da se Angela Merkel složila, posle sastanka sa predsednikom EPP Žozefom Dolom (Joseph Daul) u Berlinu ranije ove nedelje, da stane iza Vebera (46), bavarskog konzervativca.

 

Špigel piše da Veber trenutno lobira za podršku drugih partija iz EPP pred kongres u Helsinkiju u novembru na kome će biti izabran kandidat.

 

Iako će kancelarkina podrška uvećati nade Nemaca da dobiju nominaciju, i ostali kandidati o kojima se mnogo govori ostaju u trci, poput vodećeg pregovarača EU za Bregzit Mišela Barnijea.

 

Mada su Veber i njegova bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) kancelarkini saveznici, njega smatraju saveznikom i "najjačih" istočnoevropskih lidera, poput Viktora Orbana, kritičara pretpostavljene želje Brisela za dubljom evropskom integracijom.

 

Veberov politički portret

 

Veber je član najužeg rukovodstva CSU. Evroposlanik je postao 2004. i od tada je bio angažovan u  Odboru za građanske slobode, pravdu i unutrašnja pitanja (LIBE), kao i Odobru za regionalni razvoj.

 

Posle evropskih izbora 2009, izabran je potpredsednika grupe EPP.

 

Od 2014. do 2016. Veber je bio član grupe za utvrđivanje agende u kojoj su bili i predsednik EK Junker, predsednik EP Martin Šulc, potpredsednik EK Frans Timermans i lider socijalista Đani Pitela.

 

Nakon što je Šulc otišao iz Brisela zbog nacionalne politike, Veber je formirao savez sa liberalima iz grupe ALDE, stavljajući tako tačku na "veliku koaliciju" sa Savezom socijalista i demokrata (S&D).

 

U julu 2013, kada je LIBE objavio Tavaresov izveštaj (Rui Tavares, evroposlanik) u kome se kritikuje erozija osnovnih prava u Mađarskoj, Veber ga je odbacio kao politički motivisan napad partija levice na Orbanovu vladu.

 

Veber je sa većinom u EPP protiv gasovoda Severni tok 2, uprkos činjenici da vlada u Berlinu snažno podržava projekat snabdevanja Nemačke ruskim gasom cevima ispod Baltičkog mora.

 

S druge strane, Veber aktivno podržava Južni gasni koridor, projekat dopremanja azerbejdžanskog gasa preko Turske do Evrope.

 

Kada je reč o migraciji, Veber na tom planu ključnim smatra borbu protiv mafije koja vodi trgovinu ljudima.

 

On takođe snažno podržava proces "špicenkandidata" koji je prvi put korišćen na evropskim izborima 2014. Francuski predsednik Emanuel Makron i drugi lideri u Evropskom savetu, uključujući nemačku kancelarku, još se ne slažu oko sistema "špicenkandidata".

 

I poslednje, ali ne manje važno, Veber podržava smanjenje Evropske komisije, što je politička ideja sa slabim šansama za podršku članica EU.

 

Izvor: EURACTIV.com/Reuters

Foto: Evropska komisija