Oporavak tražnje za pohađanjem privatnih škola u Grčkoj školske 2018-2019, koja počinje 11. septembra, pokazuje poboljšanje finansijskog stanja porodice dok Grčka nastoji da okrene list posle dugotrajne, akutne i sveobuhvatne krize, piše atinski list Katimerini. Povećanju upisa u privatne škole doprinosi i "zamrzavanje" školarina od 2009. Prosečna školarina za privatne škole je između 4.500 i 5.000 evra godišnje.

 

Dok roditelji ulažu u obrazovanje dece u privatnoj, dobro organizovanoj školi s visokokvalifikovanim nastavnicima, praznine državnog školskog sistema ispunjava masovna i rastuća "podzemna ekonomija dopunske nastave", piše 3. septembra grčki list.

 

Podaci o ovogodišnjem upisu u privatne škole pokazuju, rekao je za "Katimerini" predsednik Udruženja vlasnika privatnih škola Haralambos Kirailidis, prosečno povećanje od 10% u odnosu na prethodnu školsku godinu.

 

U Grčkoj postoji 1.100 privatnih škola (8,4% od ukupno 13.000 škola) sa 8.000 nastavnika (6% ukupnog broja u grčkoj prosveti), u kojima je 2009. godine broj đaka bio 82.000, a 2015. opao na 67.000, dok je ukupan broj đaka 1,34 miliona.

 

Po rečima Kirailidisa, raste upis u prve razrede svih nivoa školovanja, što ukazuje da se poboljšava očekivanje od budućnosti i da jača uverenje da je ulaganje u obrazovanje dece za sada jedina sigurna investicija u Grčkoj.

 

"U Grčkoj trajno postoji veliko interesovanje za privatno obrazovanje. To može izgledati paradoksalno u uslovima krize, ali ima jasna objašnjenja", rekao je Kirailidis.

 

Prvo je dominantno obeležje grčke kulture: konstantno visok interes porodice za učenje, kao izraz brige o deci.

 

Tako sve više porodica smatra obrazovanje "bezbednom investicijom koja donosi profit".

 

Ta investicija se u Grčkoj ne oporezuje kao nekretnine, a ima sigurne prednosti: visokokvalitetno, konkurentno obrazovanja, bolje mogućnosti studiranja u inostranstvu, a potom i "jača" lična profesionalna biografija - rekao je za Katimerini Vasilis Toljas, direktor Liceja - nemačke škole u Atini.

 

"Tu je i sila povezivanja i uticaja udruženja đaka, koja deluju kao mreža solidarnosti i podrške tokom studiranja i kasnijeg profesionalnog rada. Dodatna vrednost privatnih škola je bogat program aktivnosti u mnogim oblastima - umetnost, sport, nauka, kao i njihova vrhunska organizacija i rad, zahvaljujući osoblju i opremi koju imaju", dodao je Toljas.

 

"Garancija da se u privatnoj školi radi dobro jeste postojanje kontrole nad objektivnim napretkom dece. Prednosti privatnih škola koje doprinose rastu upisa su konkurencija i rivalstvo među školama u poboljšavanju i razvijanju programa nastave.., i da bi se zadovoljile potrebe grčke porodice, kao i međunarodnog okruženja. Takođe, roditelji stalno ocenjuju i kontrolišu privatne škole", rekao je za Katimerini Alkivijadis Panajotopulos, vlasnik privatne škole u Atini.

 

Na povećanje upisa u privatne škole pozitivno utiče "zamrzavanje" školarina od 2009. godine, zbog ekonomske krize.

 

Prosečna školarina za privatne škole iznosi između 4.500 i 5.000 evra godišnje. Pojedinačna školarina se kreće od 1.200 evra za predškolsko obrazovanje koje je u Grčkoj obavezno, do 12.000-13.000 evra za privatne srednje škole.

 

Vlasnici škola daju popust roditeljima ako ođednom uplate školarinu, a ako neka porodica u istu školu upiše i drugo dete, ono ima popust do 50%. Škole nude i stipendije od 30 do čak 100% školarine.

 

Primetno je smanjenje kašnjenja u plaćanju školarine koje je prethodnih godina bilo poraslo na 30% ukupnog broja uplata.

 

Predsednik Udruženja vlasnika privatnih škola Haralambos Kirailidis je rekao da je udeo onih koji s uplatom školarine kasne više od godinu dana opao na 10%, što objašnjava poboljšanjem ekonomske klime.

 

U Grčkoj se dilema "privatne ili javne škole" pripisuje i ideološko-političkim konotacijama, piše list.

 

Pristalice privatnog obrazovanja predstavljaju privatnu školu kao bolje organizovanu i fleksibilniju prema obrazovnim potrebama dece, kao sposobniju za neprestane promene na svim obrazovnim nivoima, dok državnu školu kritikuju da ima iste probleme kao i čitav grčki javni sektor: pre svega odsustvo vrednovanja kadrova.

 

Ipak, u državnim školama ima značajnih čvorišta izvrsnog kvaliteta, visokokvalifikovanih nastavnika, a i mnogi roditelji biraju državnu školu smatrajući da ona, kao minijatura grčkog društva, nudi uslove za glatku društvenu integraciju dece.

 

S druge strane, piše list, niko ne poriče da u privatnim školama postoje problemi koje Ministarstvo prosvete treba da kontroliše institucionalno.

 

Primer je to što školarine za privatne škole ne uključuju dodatne aktivnosti koje škola direktno nudi učenicima, te to dodatno naplaćuju roditeljima. Prošle godine je samo 15% škola prijavilo sve aktivnosti. Zato su nedavnim cirkularom Ministarstva prosvete privatne škole obavezane da objavljuju sve časove nedeljnog programa nastave i sve dodatne obrazovne aktivnosti u koje uključuju đake.

 

Ministarstvo je izdalo i uputstva za sprečavanje neprijavljenog rada u privatnim školama i za suzbijanje utaje poreza, naveo je list Katimerini.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta