Poslanici Evropskog parlamenta glasali su 12. septembra za to da EU preduzme pravni postupak protiv Mađarske zbog ozbiljnog kršenja demokratije i  evropskih vrednosti u toj zemlji. Poslanici su ubedljivom većinom glasali za izveštaj koji preporučuje aktiviranje procedure po članu 7 ugovora o funkcionisanju EU, prema kojem Mađarska može da bude kažnjena i uskraćivanjem prava glasa. Mađarskoj se prebacuje zbog ozbiljnih propusta i kršenja evropskih vrednosti u oblasti ustavnog sistema, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija, slobode univerziteta, položaja nevladinih organizacija i položaja azilanata i imigrata, ali i u drugim oblastima.


Evropski parlament osudio je sistematsko ugrožavanje vrednosti Unije u Mađarskoj i zatražio od EU da reaguje pokretanjem postupka po članu 7, što je najradikalnija mera za neku zemlju koja ne poštuje evropska pravila, prenele su agencije.

 

Evropska komisija pokrenula je 2017. godine isti postupak protiv Poljske zbog reforme pravosuđa, ali je ovo prvi put da je Evropski parlament iskoristio svoje pravo da traži od EU da se izjasni o  stanju vladavine prava u nekoj državi članici.

 

Za dalje postupanje sada su nadležni Savet ministara spoljnih i evropskih poslova EU i austrijsko predsedništvo Saveta EU.

 

Poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu, Holanđanka Judit Sargentini podnela je u tom telu izveštaj u kojem je predloženo otvaranje pravnog postupka protiv Mađarske, a u tekstu su uglavnom ponovljene primedbe iz ranijih izveštaja UN, Saveta Evrope, OEBS-a i Evropske komisije.

 

U izveštaju, Mađarskoj se prebacuje zbog ozbiljnih propusta i kršenja evropskih vrednosti u oblasti ustavnog sistema, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija, slobode univerziteta, položaja Nevladinih organizacija i položaja azilanata i imigrata, ali i u drugim oblastima.

 

Kritike su upućene na račun transparentnosti ustavnog sistema utemeljenog ustavom koji je 2012. godine usvojen pod vladom Viktora Orbana, a koji je od tada menjan čak šest puta. U izveštaju je ocenjeno da prilikom usvajanja ustava nije bilo javne rasprave, da nisu konsultovani predstavnici civilnog društva i da je tim dokumentom oslabljeno načelo podele vlasti.

 

Vladi pod vođstvom Orbanove stranke Fides prebačeni su i pojedini aspekti reforme pravosuđa iz 2010. godine, iako je napomenuto da su od tada, pod pritiskom Evropskog suda, neke odredbe koje su ugrožavale nezavisnost pravosuđa ponovo promenjene.

 

Na meti kritike evroposlanika našao se i položaj medija u Mađarskoj, pošto je Orbanova vlada medijskom reformom u prvom mandatu de fakto pod svoju kontrolu stavila javne medije, otežala pravni položaj ostalih medija, omogućila ljudima bliskim politici vlasničku koncentraciju medija i otežala pristup informacijama.

 

Kritika slobode univerziteta u prvom redu se odnosi na kontroverzni zakon iz 2017. godine čija je meta bio Centralnoevropski univerzitet koji je osnovao američki milijarder i filantrop mađarskog porekla Džordž Soroš. Tesno sa tim u vezi je i položaj Nevladinih organizacija, za koje je u Mađarskoj usvojen poseban zakon o NVO koje se finansiraju iz inostranstva, što je u izveštaju Evropskog parlamenta ocenjeno kao ugrožavanje slobode udruživanja.

 

U izveštaju se ukazuje i na više puta ponovljene osude ponašanja mađarskih vlasti prema izbeglicama. Te kritike, kojima se pridružio i Savet za ljudska prava EU, odnose se na izgradnju žičanih ograda na granicama Mađarske sa Srbijom i Hrvatskom, zlostavljanje tražilaca azila, nedovoljnu brigu o maloletnim izbeglicama i automatsko proterivanje ilegalnih migranata.

 

Predmet kritike u izveštaju bili su i korupcija u Mađarskoj, položaj žena, odnos prema LBGT zajednici, prema etničkim manjinama poput Roma i beskućnicima.

 

Mađarska vlada odbacila je izveštaj Sargentinijeve kao "gomilu laži" i evropskim poslanicima podelila svoj dokument na 108 strana u kojem je pokušala da opovrgne optužbe.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP