Podaci Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) govore da je zagađenje evropskih voda živom dostiglo alarmantne razmere, iako ona važi za jednu od deset najopasnijih hemikalija na svetu. EEA je u najnovijem izveštaju navela da je 40% vodenih površina u Evropskoj uniji zagađeno živom, što ugrožava ptice i sisare koji žive u vodi, ili uz nju.

 

Previsoke koncentracije žive zabeležene su u 46.000 od okupno 111.000 ispitanih površinskih voda u Evropi, piše partner Euraktiva, Žurnal de l’anvironman (Journal de l’Environnement).

 

Te visoke koncentracije uglavnom se mogu pripisati emisijama koja nastaju prilikom sagorevanja kamenog uglja, lignita i drveta, a u manjoj i prilikom rudne eksploatacije zlata i kod određenih industrijskih procesa.

 

Problem je, međutim, u sledećem: Živa ostaje u prirodi i do 3.000 godina i u stanu je da se raširi na veoma velikoj površini. Zato se koncentracija žive beleži u vazduhu, u vodi, u zemljištu i kod životinja.

 

U Atmosferi je sadašnja koncentracija oko 500% viša nego što bi to bilo prirodno, a u okeanima je opterećenje živom više za oko 200%, pokazuje izveštaj EEA objavljen krajem septembra.

 

U vodenim sistemima živa je najopasnija u svom organskom obliku, kao metil-živa, pošto je, ako je konzumira neka životinja, u stanju da zatruje ceo lanac ishrane.

 

Izveštaj EEA pokazuje i da oko polovine u Evropi registrovane žive ljudskog porekla potiče iz trećih zemalja, od čega 30% iz Azije. Azija je jedini deo sveta na kojem su emisije između 1990. i 2010. godine rasle, i to za 47%.

 

Loša vest je da čak ni obimnijim hitnim merama ne bi bilo moguće vratiti nivo koncentracije žive na onaj iz predindustrijskog doba. Tako ni zabrana određenih industrijskih proizvoda i postupaka, uvedena međunarodnom Minamata konvencijom o živi koja je stupila na snagu u avgustu 2017. godine, nije dovoljna da se ublaži zagađenje.

 

Uz to, može se očekivati da će zagađenje živom zahvaljujući globalnom otopljenju dodatno porasti. Prema jednoj u februaru ove godine objavljenoj studiji, to zagađenje bi zbog otapanja pemafrosta moglo da dosegne neslućene vrednosti ne samo u Evropi, nego i širom sveta.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta/AP